Кисић Тепавчевић је подсетила на то да је прошло више од 30 година од првих страдања и оружаних сукоба на подручју бивше СФРЈ и да је судбина многих особа још нерешена, поручивши да је држава Србија уз породице несталих и да, заједно са њима, тежи да се судбина свих њих расветли.
Ова соба је препуна емоција, осећају се патња, туга и бол, али и ваша храброст и упорност да истрајете у својој борби док и последње НН лице не добије своје име и презиме, нагласила је она и додала да је у току израда нацрта закона о несталим лицима и да се очекује да он буде завршен у наредном периоду.
Колико је ово питање значајно за државу показује и то што је председник Србије Александар Вучић својим ауторитетом директно подржао иницијативу Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије и израду овог закона, навела је Кисић Тепавчевић.
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић рекао је да је отварање Спомен-собе прилика да се још једном подсетимо свих страдања и страхота које је српски народ доживео од 1991. до 1995. године, напоменувши да је судбина великог броја несталих лица још увек непозната.
Председница Удружења „Суза“ Драгана Ђукић истакла је да је циљ тог удружења да се забележе сва сведочења о страхотама кроз које је српски народ прошао, поручивши да је важно да се сећамо жртава и њихових страдања увек, а не само када се обележавају годишњице акција „Бљесак“ и „Олуја“.
У оквиру Спомен-собе изложене су фотографије и информације о несталим особама и о активностима тог удружења усмереним на то да се њихова судбина разреши.