Петковић је указао на проблеме по питању обезбеђивања права на повратак и у проналажењу начина и ефикасних механизама за повраћај имовине расељених, као и у унапређењу квалитета њиховог свакодневног живота и социоекономског статуса.
Он је навео да се од 1999. године до данас 220.000 лица са Косова и Метохије воде као интерно расељена, од којих се само два одсто вратило у средине из којих су прогнани или у друге српске средине на Космету, што је најмањи проценат повратка у постконфликтним областима у свету.
Према његовим речима, у оквиру бриселског дијалога ова тема је општеприхваћена, али са стране Приштине сагласност о стварању услова за повратак интерно расељених лица само је декларативна.
Петковић је посебно скренуо пажњу на најновији напад, пети по реду, на повратнике у селу Дубрава, у општини Исток, који није појединачни инцидент, већ је, како је навео, реч о смишљеном и систематском застрашивању и планирању поновног протеривања повратника са њихових огњишта.
Директор Канцеларије је нагласио да је, поред свакодневних физичких напада на повратнике, њихову имовину и имовину Српске православне цркве, рад на повратку и решавању актуелних проблема расељених лица нарочито отежан и због новонасталих околности услед пандемије.
Као први модел одрживог повратка на Косово и Метохију, Петковић је представио пројекат „Сунчана долина“, подсетивши на то да до сада ниједан модел међународне заједнице на том плану није имао значајнијег успеха.
Србија издваја значајна средства за ово насеље, са намером да реши стамбено питање повратника, пре свега младих брачних парова, рекао је Петковић.
Он је указао на досадашњу значајну сарадњу Србије и УНХЦР-а на унапређењу положаја и права расељених лица, уз очекивање да ће се та сарадња наставити и у наредном периоду у правцу проналажења адекватног модела за профилисање потреба интерно расељених лица и начина за њихово решавање.
Саговорници су констатовали да је „Скопска иницијатива“ користан регионални оквир за проналажење трајног решења за интерно расељена лица са Косова и Метохије.