П:
О:
Читај ми
Почетак изградње нафтовода Констанца - Панчево - Омишаљ - Трст крајем ове године
Београд,
3. јун 2004.
Уколико се све фазе пројекта нафтовода Констанца -Панчево - Омишаљ - Трст буду одвијале према плану, изградња овог нафтовода могла би да почне крајем ове године, док би сам нафтовод могао да уђе у комерцијалну употребу 2007. године, изјавио је помоћник министра за нафту и гас у Министарству за рударство и енергетику Владе Републике Србије Слободан Соколовић.
Нафтовод Констанца - Панчево - Омишаљ - Трст
Соколовић је на данашњој конференцији за новинаре рекао да су представници Србије и Црне Горе, Хрватске и Румуније, који су оформили Међудржавни комитет за праћење активности реализације пројекта нафтовода Констанца - Панчево - Омишаљ - Трст (ЦПОТ) разговарали 27. и 28. маја у Загребу о студији оправданости коју је урадила америчка компанија ХЛП Парсонс.
Он је навео да је том приликом констатовано да је студија америчке компаније веома корисна и да представља добру основу за даљу реализацију пројекта, као и да је из тих разлога донета одлука о њеном прихватању што је позитиван помак у досадашњем раду Комитета.
Соколовић је рекао да је наша страна у Загребу предложила да се у што краћем року изради акциони план промоције пројекта ЦПОТ који би потом био представљен произвођачима нафте из Каспијског региона, будућим корисницима нафтовода, као и међународним финансијским институцијама, као што су Светска банка, Европска инвестициона банка и друге.
На скупу у Загребу одлучено је да представник Србије од 30. јуна од колеге из Румуније преузме улогу председавајућег у Међудржавном комитету, као и да се представници Словеније и Италије информишу о досадашњем напретку у пројекту, с обзиром на то да ове земље за сада немају представнике у Међудржавном комитету, уз напомену да ће њихови представници бити позвани на следећи састанак.
Помоћник министра нагласио је да је састанак у Загребу био веома важан корак за даље одређивање интензитета непосредних активности на изградњи нафтовода и то се, пре свега, односи на оправданост овог правца за снабдевање Европе каспијском и руском нафтом, с обзиром на то да се сада тај стратешки енергент из црноморских лука бродовима веома отежано транспортује кроз мореузе Босфор и Дарданеле.
ЦПОТ нафтовод представља први већи регионални интеграциони подухват у југоисточној Европи који би требало да се спроведе кроз партнерство јавног и приватног сектора.
У септембру 2002. године Румунија, Хрватска и Србија и Црна Гора потписале су Протокол при ИНОГАТЕ програму, који подразумева међудржавни споразум о транспорту нафте и гаса ка Европи, а овај програм финансира Европска унија.
Оквирним споразумом за оснивање међудржавног система транспорта нафте од Констанце (Румунија) до Омишља (Хрватска) и потом до Трста, одређен је институционални систем који би требало да обезбеди и помогне реализацију изградње ЦПОТ нафтовода.
На састанку Међудржавног комитета који је одржан у Букурешту у јуну 2003. године, све стране сагласиле су се да формирају Генерални секретаријат, чији је назив касније промењен у Интернационално саветничко тело.
Румунија и Хрватска прихватиле су иницијативу Министарства рударства и енергетике Владе Републике Србије о сарадњи са Интернационалном финансијском корпорацијом (ИФЦ) која је тренутно задужена да финансира активности Интернационалног саветничког тела.
Преузмите документ:
Он је навео да је том приликом констатовано да је студија америчке компаније веома корисна и да представља добру основу за даљу реализацију пројекта, као и да је из тих разлога донета одлука о њеном прихватању што је позитиван помак у досадашњем раду Комитета.
Соколовић је рекао да је наша страна у Загребу предложила да се у што краћем року изради акциони план промоције пројекта ЦПОТ који би потом био представљен произвођачима нафте из Каспијског региона, будућим корисницима нафтовода, као и међународним финансијским институцијама, као што су Светска банка, Европска инвестициона банка и друге.
На скупу у Загребу одлучено је да представник Србије од 30. јуна од колеге из Румуније преузме улогу председавајућег у Међудржавном комитету, као и да се представници Словеније и Италије информишу о досадашњем напретку у пројекту, с обзиром на то да ове земље за сада немају представнике у Међудржавном комитету, уз напомену да ће њихови представници бити позвани на следећи састанак.
Помоћник министра нагласио је да је састанак у Загребу био веома важан корак за даље одређивање интензитета непосредних активности на изградњи нафтовода и то се, пре свега, односи на оправданост овог правца за снабдевање Европе каспијском и руском нафтом, с обзиром на то да се сада тај стратешки енергент из црноморских лука бродовима веома отежано транспортује кроз мореузе Босфор и Дарданеле.
ЦПОТ нафтовод представља први већи регионални интеграциони подухват у југоисточној Европи који би требало да се спроведе кроз партнерство јавног и приватног сектора.
У септембру 2002. године Румунија, Хрватска и Србија и Црна Гора потписале су Протокол при ИНОГАТЕ програму, који подразумева међудржавни споразум о транспорту нафте и гаса ка Европи, а овај програм финансира Европска унија.
Оквирним споразумом за оснивање међудржавног система транспорта нафте од Констанце (Румунија) до Омишља (Хрватска) и потом до Трста, одређен је институционални систем који би требало да обезбеди и помогне реализацију изградње ЦПОТ нафтовода.
На састанку Међудржавног комитета који је одржан у Букурешту у јуну 2003. године, све стране сагласиле су се да формирају Генерални секретаријат, чији је назив касније промењен у Интернационално саветничко тело.
Румунија и Хрватска прихватиле су иницијативу Министарства рударства и енергетике Владе Републике Србије о сарадњи са Интернационалном финансијском корпорацијом (ИФЦ) која је тренутно задужена да финансира активности Интернационалног саветничког тела.
Преузмите документ:
-
Београд, 22. јануар 2025.Египат један од наjближих партнера Србије на међународној сцени
-
Београд, 27. децембар 2024.Представљени резултати рада Министарства информисања и...
-
Београд, 27. децембар 2024.Видљиви резултати у домену политичког и економског оснаживања...
-
Београд, 24. децембар 2024.Успешна реализација програма за оживљавање села
-
Београд, 24. децембар 2024.Пољопривредницима на име субвенција исплаћене 92 милијарде...
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...