Момировић је истакао да Србија жели да има рационалан приступ у изградњи и да технологија буде најсавременија, а метро брз, рационалан и ефикасан и да служи Београђанима.
Према његовим речима, фискална консолидација је темељ изградње метроа, који ће бити по моделу париског, при чему ће грађани изабрати како желе да изгледају шинске композиције.
Момировић је напоменуо да ће прва линија ићи од Железника преко Макиша, Жаркова, Белих вода, Пожешке, парка на Бановом брду, Аде Циганлије, Сајма, Мостарске петље, Савског трга, где ће се укрштати са другом линијом.
Такође, линија ће ићи преко Трга републике, Скадарлије, Дунав станице, Панчевачког моста, железничке станице Карабурма, Вишњичке, Миријевског булевара, Седме гимназије и последња станица је Миријево.
Друга линија креће од Железничке станице у Земуну преко Новосадског пута, стадиона у Земуну, Улице Александра Дубчека, општине Нови Београд, Меркатора, где ће се укрштати са трећом линијом метроа за коју се сада ради идејно решење.
Министар је навео да ће се та трећа линија кретати од Кванташке пијаце, преко Бежаније, Сурчина, Арене, Ушћа, Пристаништа, Трга републике, Народне скупштине, Вишеградске, Прокопа, Витановачке, ТЦ Стадион, Браће Јерковић, Степе Степановић, Трошарине и Бањице.
Он је подсетио на то да се о пројекту метроа прича од 1971. године, али да ће ова власт тај пројекат реализовати.
На дневном реду данашње седнице Скупштине Србије су и измене Закона о планирању и изградњи, којима се уређује рок за прибављање употребне дозволе за објекте или радове којима је одобрена грађевинска дозвола.
Посланици ће расправљати и о изменама и допунама Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности, којима се прописује, између осталог, да ће у приземљу стамбене зграде инвеститор моћи да изгради и простор намењен за комерцијалне делатности, са садржајима потребним становницима будућег насеља.
Када је реч о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, њиме се предлаже увођење регистра издатих бродарских књижица, регистра бродских дневника и регистра издатих овлашћења чланова посаде бродова унутрашње пловидбе као и размена података са одговарајућим европским регистрима, све у циљу безбедности пловидбе.
Посланици би требало да размотре и предлог за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, коју је поднео Одбор за културу и информисање.