Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић учествовао је на састанку „Дијалог о политици управљања јавним финансијама“, где је представио нацрт Извештаја о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама за 2020. годину и нацрт новог програма од 2021. до 2025. године.
П:
О:
Читај ми
Даље унапређење управљања јавним финансијама
Београд,
21. мај 2021.
Станивуковић је констатовао да je успостављање свеобухватних и добро организованих јавних финансија предуслов за успешне процесе реформи и у другим областима јавне управе.
Претходна година је, како је подсетио, донела много изазова не само у области здравства, већ и економије, због чега је проузроковала велики притисак на јавне финансије.
Према његовим речима, реформа управљања јавним финансијама је због тога посебно важна у економски отежаним условима, као што је актуелно окружење под утицајем пандемије COVID-19.
Захваљујући поузданој макроекономској и фискалној политици пре пандемије, Србија је имала довољно простора да на ову ситуацију одговори пакетима економске подршке грађанима и привреди и тако помогла у ублажавању економских и социјалних ефеката пандемије и наставку структурних реформи, нагласио је он.
Станивуковић је подсетио на то да су се приоритетне области програма у 2020. години односиле на даље побољшање процеса припреме буџета и ефикасности прикупљања прихода и рада органа за извршење буџета, као и на јачање скупштинског надзора над јавним финансијама.
Он је подсетио на то да су прошле године реализована два велика фискална пакета, процењена на око 12,9 одсто БДП-а, као и да је актуелан трећи пакет помоћи од додатних 4,5 одсто БДП-а.
Према његовим речима, као резултат мера и одговорне политике пре пандемије, БДП се смањио за само један одсто у 2020. години, што је један од најбољих резултата у Европи, а за ову годину очекујемо раст преко шест, a чак и до седам одсто.
Јавни дуг је био на нивоу од 58,2 одсто БДП-а на крају 2020. године, а предвиђа се да ће остати мањи од 60 процената до краја ове године. Средњорочни фискални оквир предвиђа постепено смањење општег државног дефицита на један одсто БДП-а до 2024. године и пад удела јавног дуга на 55,5 процената БДП-а, навео је Станивуковић.
Државни секретар је нагласио да држава настоји да ове године фискалном политиком настави да подржава економски опоравак, даљим повећањем капиталне потрошње на нивоу опште државе од 7,2 одсто БДП-а.
Поред тога, како је додао, прилив страних директних инвестиција настављен је прошле године и достигао је готово три милијарде евра упркос пандемији, а незапосленост је крајем 2020. године износила девет процената, што је мање него пре пандемије.
Он је објаснио да је Министарство финансија, у складу са Законом о планском систему и у сарадњи са партнерским институцијама, припремило нацрт Извештаја о реализацији Програма реформе управљања јавним финансијама за 2020. годину и нацрт новог Програма реформе управљања јавним финансијама од 2021. до 2025. године.
Нови програм, као и у претходном петогодишњем периоду, прати буџетски циклус у целини, са циљем да допринесе томе да извршење буџета буде на најбољи могући начин повезано са различитим политикама Владе, навео је државни секретар.
Станивуковић је истакао да је општи циљ реформе оставаривање одрживог буџета са стабилним јавним дугом у односу на БДП, уз помоћ бољег финансијског управљања и контроле, процеса ревизије и повезивања буџетског планирања са приоритетним циљевима Владе и јавним политикама.
Евидентно је, како је објаснио, да је од усвајања првог програма 2015. године остварен значајан напредак у свим подсистемима управљања јавним финансијама.
Државни секретар је додао да је, између осталог, знатно унапређен процес програмског буџетирања и средњорочног планирања, побољшано планирање и праћење капиталних пројеката, убрзани процеси трансформације Пореске управе и модернизација Управе царина.
Он је рекао да је приоритет унапређење управљања јавним инвестицијама, наставак трансформације Пореске управе, као и спровођење финансијског управљања и контроле као даљи развој функције интерне ревизије.
Станивуковић је закључио да је Србија посвећена даљем унапређењу управљања јавним финансијама, које је нужно не само као подршка мерама фискалне консолидације и структурним реформама, већ и као процес који подиже квалитет државне управе и осигурава амбијент који је привлачан за инвеститоре.
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто
-
Блаце, 23. август 2024.У Блацу отворена привредно-туристичка манифестација „Дани...
-
Београд, 23. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана