Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић започео је данас званичну посету Словенији обиласком српских села Милићи и Бојанци, у Белој Крајини, у којој живе потомци Срба ускока још од 16. века.
П:
О:
Читај ми
Подршка отварању Музеја историје Срба у Белој Крајини
Београд,
25. мај 2021.
Селаковић је изразио задовољство због тога што је своју прву посету Словенији започео баш у том крају, где живе потомци Срба.
Он је пренео да је са њима разговарао о томе како лепо живе у заједништву и слози са својим пријатељима и комшијама Словенцима и дају пример читавом Балкану и овом делу Европе о могућности заједничког живота људи различите националности и вероисповести.
Министар је указао на то да они чувају предање о својим прецима који су пре 500 година чували границу хришћанске Европе, која се тада налазила у овом крају, најавивши да ће подржати идеју да се у Милићима направи Музеј историје Срба у Белој Крајини.
Он је изразио захвалност бизнисмену Станојлу Вајовићу и жупану општине Черномељ Андреју Кавчичу, додавши да је реч о великом пријатељу Срба, који је спреман да подржи идеју о изградњи овог музеја.
Бизнис асоцијација Срба у Словенији је обезбедила плац, ради се пројекат, а Министарство спољних послова Србије ће преко Управе за дијаспору и aмбасаде наше земље у Љубљани подржати ову идеју, рекао је Селаковић.
Министар је указао на то да се паралелно са овим пројектом одвија и научноистраживачки рад на изради публикације о историји наших сународника у овом крају Словеније.
Овде имамо сачуване регистре наших досељеника ускока из 1551. године, са именима и презименима и бројем чланова породице, што су невероватни историјски докази које желимо да сакупимо и да сви који дођу у музеј могу да виде колико је стара историја Срба у Словенији и колико смо се борили за очување нашег имена и крсне славе, увек спремни да са свима који су различити од нас живимо у миру и слози, нагласио је он.
Срби у Белој Крајини живе у четири села – Мириндол, Милићи, Бојанци и Пауновићи.
Најстарији писани извор о њиховом присуству у овим крајевима потиче из 1530. године. Према попису Дравске бановине из 1931. године, у Белој Крајини је живело 6.745 православних Срба, а сада се процењује да их има неколико стотина у сва четири села.
Према најновијим проценама, у Словенији има приближно 30.000 Срба, али прецизних података нема јер на последњем попису 2011. године није постојала могућност да се становници Словеније изјасне о националној и верској припадности.
Српска заједница у овој земљи тражи им да на овогодишњем попису то буде омогућено.
Аутор:
Танјуг
-
Београд/Скопље, 1. октобар 2024.Размена искустава Србије и Мађарске у развоју иновационих...
-
Београд/Вашингтон, 30. септембар 2024.Србија активно сарађује са међународним партнерима у борби...
-
Београд, 30. септембар 2024.Снажење демократских капацитета друштва у области јавног...
-
Београд/Гуангџоу, 30. септембар 2024.Авио-линија за Гуангџоу потврда све значајнијих економских веза...
-
Београд, 30. септембар 2024.Србија у континуитету ради на поправљању положаја жена у друштву
-
Београд, 30. септембар 2024.Додатно интензивирати сарадњу са ЕБРД у области...
-
Београд/Вишеград, 29. септембар 2024.Подршка пројектима популационе политике у РС
-
Београд, 29. септембар 2024.Обележена 33-годишњица смрти народног хероја мајора Милана Тепића
-
Београд/Солун, 28. септембар 2024.Обележена 106-годишњица пробоја Солунског фронта
-
Косељева, 28. септембар 2024.Додатна финансијска подршка државе пољопривредним...