Мали је објаснио да се овим документом предлажу измене у начину обрачунавања и плаћања акцизе на јака алкохолна пића, додавши да тренутно Закон о акцизама, у делу опорезивања акцизом алкохолних пића, није усаглашен са одговарајућим директивама ЕУ.
Због тога се сада, како је додао, у циљу постепеног усклађивања домаћег законодавства из области опорезивања акцизом алкохолних пића, предлажу измене које ће довести до постепене хармонизације прописа.
Министар је прецизирао да наш систем опорезивања акцизом јаких алкохолних пића није у сагласности са чланом 37 Споразума о стабилизацији и придруживању, који је потписан 2008. године, а ступио је на снагу 1. септембра 2013. године.
Усвајањем наведених измена и усаглашавањем са прописима ЕУ стварају се услови за отварање Поглавља 16 – Порези, при чему се стварају и предуслови за Кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст) у преговорима са ЕУ како бисмо процес приступања наставили још бржим темпом, истакао је Мали.
Он је објаснио да је постојала разлика у начину обрачуна акцизе на јака алкохолна пића између ЕУ и Србије, тако што ЕУ акцизу на јака алкохолна пића утврђује по хектолитру (100 литара) чистог алкохола на 20°С.
Са друге стране, како је навео, акциза у Србији на јака алкохолна пића се, према важећем законском решењу, обрачунава и плаћа у зависности од врсте јаког алкохолног пића, а то су код нас ракије од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије, ракије од житарица и осталих пољопривредних сировина и остала јака алкохолна пића.
Прецизније, према актуелном Закону о акцизама, донетом 2001. године, сва јака алкохолна пића подељена су у три акцизне категорије у зависности од сировина од којих се производе и садржаја етанола. Све три категорије алкохолних пића спадају у различиту акцизну групу и на њих се плаћа различити износ акцизе.
Мали је објаснио да се овим законом предлаже да се сва јака алкохолна пића, независно од сировина од којих се производе и садржаја етанола, опорезују према садржаном проценту чистог алкохола мереном на температури од 20°С у том готовом производу, чиме се изједначава порески третман свих јаких алкохолних пића.
На тај начин, у потпуности се губи разлика у фискалном оптерећењу између различитих врста јаких алкохолних пића, под условом да садрже исти проценат алкохола, навео је он.
На дневном реду скупштинског заседања налази се и Предлог закона о изменама и допунама Закона о личној карти, који ће, како је министар објаснио представљајући овај документ, допринети бољој правној сигурности и безбедности грађана, смањењу трошкова и ефикаснијем остваривању права грађана.
Према његовим речима, циљ измена јесте да грађани и од куће, без одласка на шалтер, остваре своја права како бисмо повећали ефикасност рада наше управе и то је део великог програма дигитализације и програма – Стоп бирократији.
Да не зависимо од шалтера и шалтерских службеника, што мање користимо папир и више штитимо животну средину, поручио је министар и додао да је било потребно и да се олакша сервисни рад МУП-а и Владе Србије.
Он је навео да, према одредбама овог закона, грађани у случају нестанка личне карте неће морати да је оглашавају у Службеном гласнику и плаћају накнаду.
Према његовим речима, МУП ће, након доношења решења о неважећој личној карти, да је огласи неважећом на својој веб-презентацији, чиме се, поред поједностављивања процедуре, смањују трошкови и повећава правна сигурност и општа безбедност.
Министар је рекао да се у чип личне карте уписује сертификат за електронску идентификацију, на основу чега лична карта представља и средство за идентификацију на даљину.
У овај лични документ се, како је истакао, уноси и квалификовани сертификат за електронски потпис и она ће бити средство за креирање електронског потписа високог степена поузданости у електронском пословању.
Изменама је омогућено и уношење адресе пребивалишта у образац личне карте како би се дефинисала месна надлежност органа за поступање у управним стварима, прецизирао је Мали.