Мали је на округлом столу „Е-фактуре за конкурентнију привреду“, у организацији Министарства финансија и Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), навео да је реч о регулативи која нуди системска решења, те да Србија овим показује колико је посвећена структурним реформама.
Он је најавио да ће до краја јуна бити завршени сви подзаконски акти који прате примену овог закона, додавши да су два процеса паралелно у току, а то су процеси фискализације и увођења електронских фактура.
Спроводимо их заједно у консултацијама са привредницима и њихови савети су нам важни како би се повећала ефикасност и смањили трошкови, а наша привреда била конкурентнија, објаснио је министар.
Он је навео да се са увођењем система остварује највећа корист за привреду, а то је да пријава за ПДВ буде аутоматска, усагласиће се улазне и излазне фактуре, лако ће бити уочене грешке и систем ће то моћи лакше да испрати.
Мали је подсетио на то да је Закон о фискализацији већ усвојен и да се следеће недеље очекује технички водич о неопходним софтверским и инжењерским решењима.
Према његовим речима, Пореска управа ће имати много бољу контролу фискалних каса и пореских обвезника, а то води ка смањењу сиве економије и уводи ред када је реч о пословању пореских обвезника, при чему ће софтверски систем који ће бити примењен на фискалним касама бити у потпуности бесплатан.
Обезбедили смо довољно новца у буџету и свакоме ће држава покрити тај трошак. Циљ нам је да без трошкова опремимо привреду и имамо бољу борбу против сиве економије. Нашим привредницима је потребно да иду у корак са привредом ЕУ, да се унапреди конкурентност и пословање, поручио је министар.
Користи од е-фактура, како је истакао, биће велике, будући да ће то допринети и већој правној сигурности и уштеди времена, јер ће се много мање трошити на чување и претрагу старих фактура, а цео систем подразумева да Србија иде напред у дигитализацији и да је спроведе у што краћем периоду.
Министар је навео да су уведени фазни рокови за укључење у систем слања и примања е-фактура, па ће бити довољно времена да се сви прилагоде овом систему.
Закон, како је прецизирао, предвиђа фазно увођење обавезе издавања и примања електронских фактура, а за то су три датума кључна: 1. јануар 2022, 1. јул 2022. и 1. јануар 2023. године.
Према његовим речима, први рок је 1. јануар 2022. године, до када ће јавни сектор имати обавезу да се оспособи да прими и пошаље е-фактуру, а следећи је средина 2022. године, односно 1. јул, када се очекује да примања и чувања електронских фактура постепено усвоје и привредни субјекти у међусобним трансакцијама.
Последњи рок је 1. јануар 2023. године, за када је предвиђено и да сви у приватном сектору примају и шаљу фактуре, навео је Мали, који је, када је реч о систему увођења е-фактура, нагласио да тај систем уводи држава и биће потпуно бесплатан за кориснике, а ако неко жели, може да користи посреднике у том послу, али то је потпуно факултативна опција.
Систем је бесплатан и зато га уводимо. Не само због повећања конкурентности, већ овим дајемо снажан сигнал да је Србија на путу дигитализације и унапређења конкурентности привреде, поручио је министар и указао на то да је закон у складу са прописима из информационе безбедности и директивама ЕУ.
Са свим донетим мерама и капиталним инвестицијама идемо крупним корацима напред, оценио је он и додао да постоји могућност да Србија ове године оствари стопу раста од шест процената, па и више, као и да ће захваљујући новинама на којима ради у процесу дигитализације постати још атрактивнија за инвеститоре.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж истакао је да постоји велики интерес компанија за овај закон јер су уштеде огромне.
Само један трговински ланац генерише 2,5 милиона докумената. Компанија НЕЛТ има 16.300 пакета фактура које складишти сваке године. Реч је о огромном новцу који ће се уштедети јер неће долази до штампања докумената, истакао је Чадеж.
Друга велика ствар, како је навео, јесте да ћемо имати системско решење које ће омогућити привредницима да у једном дану поврате ПДВ, а на Привредној комори Србије и Министарству финансија јесте да раде на едукацији људи како би се отклониле било какве недоумице у пракси.
Председник Савета за фер конкуренцију НАЛЕД-а и директор корпоративних послова у компанији „Филип Морис“ Иван Милетић рекао је да ће увођење овог система бити приоритет НАЛЕД-а и Савета за фер конкуренцију.
На томе радимо већ шест година и то ће имати вишеструки значај јер ће се и држава и привреда брже развијати у здравом пословном окружењу. За нас је то важно јер утиче на смањење нелојалне конкуренције, нагласио је Милетић.
Према његовим речима, искуства из суседних земаља где је систем већ уведен су позитивна, па су тако у Хрватској оперативни трошкови смањени за 350 милиона евра, а систем доводи и до значајних логистичких растерећења која се односе на припрему и чување докумената.
У Хрватској је, како је додао, и са 30 на три минута скраћено време за обраду фактура, што је огромна уштеда у времену.
На округлом столу најбоље праксе и резултате увођења е-фактура у земљама ЕУ представио је и копредседавајући Европском удружењу прималаца услуга е-фактурисања Маркус Лаб.
Према његовим речима, данас је у свету у оптицају 530 милијарди фактура, а само 10 одсто њих је прешло у електронски формат.
Очекујемо експоненцијални раст у наредних неколико година. Постоји велика вероватноћа да постанете водећа земља у наредним годинама када је у питању е-фактурисање, поручио је он.
Покретачи промена у овој области су, како је навео, приметили да се на глобалном нивоу 500 хиљада милијарди евра у области сиве економије прометује и не долази до пореских токова, те је то разлог што је ЕУ одлучила да започне процес увођења е-фактура.
Већина земаља је усвојила националну платформу где се испостављају све е-фактуре, а добар пример је Италија, где је, захваљујући е-фактурама остварено додатних пет милијарди евра повраћаја на ПДВ у односу претходну годину.
На округлом столу представљена је демо верзија система Е-фактуре, а презентацију су одржали помоћница министра финансија задужена за дигитализацију Соња Талијан, директор Централне фидуционе јединице Ненад Влакетић и саветник министра финансија Вук Делибашић.
На скупу је најављена серија округлих столова на којима ће моћи да учествују представници рачуновођа, локалних самоуправа и привреде, а покренут је и посебан сајт www.efaktura.gov.rs, на коме су све информације о начину коришћења система е-фактура, као и о обукама које ће се одржавати током ове године.
Истакнуто је да ће се кроз заједнички рад наставити са унапређењем овог информатичког система и његовом умрежавању са другим базама података.
Тај систем ће бити повезан са АПР, Пореском управом, Управом за јавне набавке и Управом за трезор и другим базама података од значаја за праћење е-фактурисања.