Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас да је Србија започела трећу фазу трансформације и да даљом дигиталном трансформацијом - зеленом и биомедицинском, можемо да се окренемо наредним великим стварима и новим изворима раста у постковид времену.
П:
О:
Читај ми
Србија започела трећу фазу трансформације
Београд,
27. мај 2021.
Брнабић је на затварању 28. Копаоник бизнис форума подсетила на то да је на прошлогодишњем скупу рекла да је предложила да нова влада започне трећу фазу трансформације, у којој наша привреда даљи раст треба да базира на новим технологијама за одрживи развој.
То се, како је навела, пре свега, односи на енергетску транзицију и зелену економију, као и на дигитализацију здравства и биомедицинску технологију.
Дубоко верујем да су прилике пред нама чак вишеструко веће и значајније од оних које смо до сада имали, те 2017. године, када смо улазили у дигтализацију, и да ће зелена и биотехнолошка трансформација по свом обиму бити много већа од дигиталне трансформације којој управо сведочимо, поручила је премијерка.
Она је истакла да је од октобра, када је добила нови мандат за вођење владе, држава кренула у трећи талас трансформације и да је већ доста урађено на законодавном оквиру, а пре свега за даље промене у енергетској транзицији.
Брнабић je навела да ће ђаци у основним школама од 1. септембра ове године добити предмет основа вештачке интелигенције, што је наставак транформације школа.
Она је уједно подсетила на то да ове године из основних школа излази прва генерација матураната који су у протекле четири године као обавезан предмет имали информатику и програмирање.
Они ту технологију и знање носе са собом, то им долази потпуно природно и за само неколико година ће доћи у ваше компаније да раде, истакла је председница Владе.
Према њеним речима, држава је тим поступком, који је почео 2017. године, створила ненадокнадиву предност не само у односу на земље региона, већ и на већину европских земаља.
Премијерка је навела да се наставља и са увођењем интернета, рачунарске опреме и дигиталних уџбеника у све школе у Србији, а држава ће тај посао привести крају до септембра 2022. године.
Тада ће наше школство бити комплетно опремљено и технологија ће постати саставни део учења, закључила је она.
Брнабић је честитала Савезу економиста на успешној организацији Копаоник бизнис форума, који је ове године одржан у хибридном формату, са централном темом "Свет после ковида-19, нови извори раста у промењеним условима пословања".
Она је рекла да су два догађаја од пре два дана показала да је Влада испунила обећање дато 2017. године - да ће бити започета транзиција наше економије и друштва у економију и друштво засновано на иновацијама и знању, што ће нам омогућити динамичан раст и бољи квалитет живота у реално кратком року.
Премијерка је навела да је пре два дана словеначко "Дело" објавило зашто се њихова НЛБ банка, која је преузела Комерцијалну банку, одлучила да свој развојни центар отвори у Београду, а не у Словенији, па је написано да је Београд у последњих неколико година постао технолошки центар у који долазе стручњаци из ИТ-а из држава некадашње Југославије.
Други догађај, истог дана сам у Новом Саду положила камен темељац за зграду Биосенс института, који је својим знањем и залагањем успео да постане европски центар изврсности у дигиталној пољопривреди, и то једини такав европски центар ван граница ЕУ - у Србији, у Новом Саду, нагласила је Брнабић.
Она је подсетила на то да је дигитализација била централни приоритет претходне владе из 2017. године, који је дочекан са скепсом.
То је деловало као научна фантастика, али успели смо, нагласила је премијерка и додала да српска економија више није заснована на радно интензивним инвестицијама, већ на истраживањима и развоју знања.
То сам тада назвала другом фазом трансформације наше привреде, након тешких реформи које је спровео Александар Вучић. Данас се више не говори да је Србија земља јефтине радне снаге. Данас се са Србијом сарађује због наше инжењерске изврсности и знања наших људи. "Дело" пише да је Србија имала јасну визију и стратегију шта су њене стратешке гране и како их подржати, поручила је Брнабић.
Она је оценила да је дигитализација заживела и да је наша привреда постала конкурентнија, а грађанима олакшан живот, при чему је беспрекорно организован и процес вакцинације.
Према њеним речима, Србија је имала један од најмањих падова БДП-а у Европи, а раст у првом кварталу и резултати у априлу обећавају да ће бити превазиђен циљ да раст БДП-а ове године буде шест одсто.
Она је навела да очекује у другом кварталу ове године боље резултате од предвиђених, а пре свега захваљујући расту грађевинске индустрије и улагања у инфраструктуру.
Тренутно се изводе радови на изградњи ауто-путева и брзих саобраћајница на више од 330 километара, а ове године ће почети радови на изградњи прве деонице ауто-пута Ниш–Мердаре и ауто-пута Београд– Зрењанин–Нови Сад, указала је Брнабић и додала да се завршава и брза пруга Београд–Нови Сад и започиње деоница брзе пруге од Новог Сада до Келебије.
Ове инвестиције су вредне око четири милијарде евра у инфраструктуру која је тренутно у изградњи, а до краја године планирамо почетак радова на пројектима укупне вредности још две милијарде евра, навела је премијерка.
Она је нагласила да је ИКТ сектор имао раст извоза у марту за чак 25 одсто, по чему је достигнут преткризни ниво.
Брнабић је поновила да је садашња влада од октобра ушла у трећи талас трансформације, и подсетила на то да је држава у области енергетске зелене транзиције урадила много на успостављању правног оквира за даље промене усвајањем Закона о обновљивим изворима енергије, Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и Закона о изменама и допунама Закона о енергетици.
Уз то, како је додала, у марту ове године донет је и Закон о климатским променама, што је први системски закон којим се успоставља основ за ограничење емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Брнабић је рекла да је током 2020. године Србија припремила и мапу пута за циркуларну економију у нашој земљи.
Уз све то, како је истакла, Србија има и конкретне пројекте у области заштите животне средине, као што су изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за третирање депонија, замена енергената у топланама, чишћење дивљих депонија и слично.
Према њеним речима, друга кључна област те трансформације је спој биотехнологије и технологије, која ће бити кључна за даљи привредни раст.
Њихови резултати су већ данас видљиви – производња РНК вакцина против короне, нови лекови за лечење карцинома, инжењерство ткива, указала је премијерка.
Она је истакла да Светски економски форум предвиђа да ће се од ове године укупна количина медицинског знања дуплирати на свака 73 дана, што је огроман потенцијал и за нашу земљу, која се већ припрема за та нова знања.
Брнабић је најавила да ће због тога током ове и следеће године бити груписани најбољи капацитети у “Биофор” кампус, који ће обухватити области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике, биодиверзитета.
Слични кампуси у Лондону, Лозани, Сингапуру и широм света већ привлаче милијарде долара улагања, навела је она и додала да Србија има разлога да верује да ће “Биофор” кампус бити носилац велике трансформације не само у области здравства, већ и хране, пољопривреде, енергетике.
Премијерка је потврдила да ће држава наставити улагање у младе и њихово знање, без кога не може бити привредног ни одрживог раста и развоја.
Србија је данас земља у коју људи желе да се врате и то нарочито они који су висококвалификовани, што је недавно потврдило истраживање Бечког института за међународне економске студије, а ја верујем да ће овај тренд у будућности само јачати, закључила је Брнабић.
-
Београд, 5. септембар 2024.Дигитализација и вештачка интелигенција кључ напретка Србије
-
Београд, 5. септембар 2024.Даљи развој свеобухватне сарадње са Казахстаном
-
Београд, 4. септембар 2024.Регионална сарадња и мир заједнички интерес земаља Западног...
-
Београд, 4. септембар 2024.Србија не заборавља дела монахиња манастира Свете Лидије
-
Београд, 4. септембар 2024.Вучевић честитао Драгану Ристићу злато на Параолимпијским...
-
Београд, 4. септембар 2024.Премијер упутио изразе саучешћа поводом смрти Боре Ђорђевића и...
-
Нови Пазар, 3. септембар 2024.Влада наставља са улагањима у Нови Пазар
-
Београд, 3. септембар 2024.Вучевић присуствовао отварању „Плаве дворане“
-
Београд, 3. септембар 2024.Премијер честитао српским параолимпијцима освајање медаља
-
Београд/Блед, 2. септембар 2024.Европски пут главни политички циљ Србије