Јоксимовић је на онлајн конференцији поводом Европског дана за локалне самоуправе, на којој је потписан Споразум о сарадњи СКГО са Фондом за европске послове АП Војводине, објаснила да се кластер пет тиче ресурса, кохезије и пољопривреде.
Према њеним речима, у кластеру један се, између осталог, налази и реформа јавне управе, поред општег дела владавине права, статистике, јавних набавки и финансијских одредби.
Она је оценила да је, поред реформе јавне управе, посебно значајна кохезиона политика и припрема Србије за прелазак на кохезиону политику за приступање у чланство, а тренутно за коришћење претприступних фондова који се користе у приступном процесу.
Кластер пет и кластер један су доминантан фокус локалних самоуправа и кроз препознавање Националног конвента и Сталне конференције градова и општина (СКГО) не само као саветника, већ као активних учесника овог процеса, објаснила је министарка.
Јоксимовић је, када је реч о кохезивној политици, нагласила да је Министарство за европске интеграције надлежно за припрему Поглавља 22 у оквиру кластера пет, које се односи на регионалну политику и координацију структурних инструмената.
Она је додала да је акциони план већ послат Европској комисији, која је дала коментаре.
Истовремено, министарка је истакла да је веома значајно и учешће локалних самоуправа у програмима прекограничне сарадње, подсетивши на то да Србија има такву сарадњу са седам држава – Бугарском, Хрватском, Румунијом, Мађарском, Северном Македонијом, Црном Гором и БиХ.
Програме прекограничне сарадње већ је користило приближно 60 одсто пограничних локалних самоуправа у Србији, прецизирала је она и додала да се ради и програм нове финансијске перспективе за период 2021–2027 (ИПА 3), а ЕУ је у фази завршавања новог правног оквира за кохезиону политику.
Пратићемо промене да бисмо се на време усаглашавали, а веома je важно да локалне самоуправе буду активно укључене у овај процес и да прате промене, поновила је Јоксимовић.
У свим програмима прекограничне сарадње, како је навела, основна компонента јесте зелена агенда, односно пројекти заштите животне средине.
То је важно напоменути јер на тај начин Србија обавља и други део посла у европским интеграцијама, а то је праведна транзиција ка одрживој зеленој привреди, закључила је министарка.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је једно од кључних начела Уније да не предузима ништа и не ради уместо региона и локалних самоуправа, осим ако та активност не би била делотворнија.
ЕУ неће ништа урадити, осим ако локални или регионални нивои не могу да у потпуности сами то ураде, поновио је он и додао да Унија пружа додатне механизме и инструменте за споровођење програма, затим помаже регионима да доносе одлуке, а националне регионалне парламенте оснажује.
Фабрици је указао и на значај спровођења зелене агенде, нагласивши да је у процесу приступања улога јавне управе, али и цивилног друштва, веома важна.