Јоксимовић је, на онлајн дијалогу са члановима Националног конвента о Европској унији на тему "Пољопривреда и регионални развој", истакла да Србија као земља која је у приступном процесу ЕУ не може да дели свој регионални развој на унутрашњи и онај који је везан за кохезиону политику.
Према њеним речима, наш унутрашњи регионални развој вођен је циљевима којима ћемо имати приступ кохезионој политици када постанемо чланица ЕУ и он мора да буде у сагласности са одредбама и институционалним и стратешким оквиром који поставља ЕУ.
Због тога, како је објаснила, Министарство за европске интеграције ствара и промовише услове да у овој фази приступног процеса, када користимо претприступне фондове, постави и структуру за прелазак на структурне фондове и кохезиону политику, када Србија постане чланица ЕУ.
Она је нагласила да је у овом процесу јако важно прикупљање информација са локала, односно локалних акционих планова и локалних планова економског развоја.
Јоксимовић је навела да је "мапирање" ресурса оно од чега се почиње како би Србија дошла до тога да се општине договоре о томе шта им је заједнички интерес.
Због тога је веома важна улога регионалних развојних агенција, као и помоћ локалним самоуправама, цивилном друштву и свима онима који су укључени у овај процес, нагласила је министарка.
Она је подсетила на то да је Министарство још у априлу 2019. године завршило Акциони план којим се мапира структура, предлог институционалне структуре и оперативних програма, напоменувши да ЕУ због пандемије мења своју кохезиону политику, те да се Србија тренутно томе прилагођава.
Према њеним речима, циљеви политика на које ће се усмеравати средства ЕУ су паметна Европа, зеленија Европа, повезанија Европа, социјална Европа и Европа ближа грађанима.
То су теме које ћемо и ми имати кроз припрему наше кохезионе политике. Добили смо одговор Европске комисије на наш акциони план, сада морамо још прецизније да идентификујемо кораке у правцу неких од главних активности, а прво ће бити доношење закона о кохезионој политици, објаснила је Јоксимовић.
То је, како је нагласила, уједно и најважнија активност из Поглавља 22.
Она је, говорећи о сектору пољопривреде, истакла да се проблеми који се појављују у тој области темеље на не тако добро договореном Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП), који је потписан 2009. године, нагласивши да се то увек мора имати у виду када се говори о тренутном стању у тој области.
Јоксимовић је истакла да укупан износ средстава који је Србија из ИПАРД фондова повукла од 2015. до 2020. године износи 175 милиона евра.