Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић позвала је данас политичке представнике Албанаца у Народној скупштини да учествују у расправи и одлучивању о Предлогу за промену Устава Србије.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог у Влади Републике Србије Гордана Чомић позвала је данас политичке представнике Албанаца у Народној скупштини да учествују у расправи и одлучивању о Предлогу за промену Устава Србије.
Чомић је током расправе у парламенту истакла да представници Албанаца треба да одлучују и о томе како ће изгледати правосуђе и како ће се уставне промене у тој области одразити на положај припадника националних мањина.
Она је подсетила на то да је Устав из 2006. године јасно дефинисао какво друштво желимо да будемо.
Од 2007. и 2008. године се много тога променило у примени уставних чланова којима се дефинишу људска права и слободе, указала је министарка и као пример навела да је донет Закон о националним саветима, који прописује потпуну аутономију националних мањина у областима образовања, културе, информисања, службене употребе језика и писма.
Према њеним речима, није исто говорити о одредбама у Уставу и о проблемима у пракси када је реч о примени и култури људских права.
У Србији, како је напоменула, постоји службена употреба језика и писма на 13 језика националних мањина, али је, са друге стране, мукотрпан ход мањина када је реч о информисању на језику мањина, изузимајући јавни сервис РТВ и РТС, који је најавио да ће имати програм на језицима националних мањина.
Чомић је поновила да је важно да политички представници Албанаца учествују у расправи, да изађу са својим предлозима и да се објасни зашто представници националних мањина треба да буду запослени у правосуђу, тужилаштву, полицији, војсци, јавним службама.
Она је истакла да треба разјаснити шта значи независност правосуђа у садржајима амандмана и шта значи обавеза и приврженост државе томе да представника националних мањина буде у свим јавним службама и секторима, јер је то добро и за већину и за мањину.