Саветник председника Владе Републике Србије Александар Симић на конференцији за новинаре изразио је изненађење ригидним ставом представника косовских Албанаца о питањима о којима је сагласност била надомак руке, као и поводом српских предлога који су одбијени без ваљаних аргумената, као што је посебан омбудсман за права заједница.
За жаљење је то што је позиција косметских Албанаца таква да Србима смањују чак и ниво достигнутих права у привременом Уставном оквиру покрајине. И поред тога, српска страна сматра да се многа од поменутих питања, посебно режим заштите виталних националних интереса, могу решити у наредним рундама преговора, рекао је Симић.
Он је истакао да је постојала могућност да данашњи разговори о правима заједница у покрајини не буду одржани зато што су косовски Албанци презентовали свој документ који је у поднаслову наглашавао да представља "свеобухватну визију права заједница у независној држави Косово”.
Према његовим речима, српски преговарачки тим је због тога, као свој почетни документ, презентовао важећи Устав Републике Србије и симболички га уручио представницима косметских Албанаца.
Поновљено је да је српски народ на Космету конститутиван и да се о било каквој другој његовој позицији не може разговарати, додао је саветник председника Владе.
Такође, у разговорима је поновљено да механизам заштите виталних националних интереса треба да буде исти какав је предложен приликом рада на Уставном оквиру у априлу 2001. године, објаснио је Симић.
Према његовим речима, тај механизам би покретало посебно веће посланика у скупштини покрајине у свим питањима у којима већина посланика тог већа сматра да су повређени витални интереси српског народа - приликом покретања закона и других одлука парламента, владе и других специјалних агенција.
Он је навео да би то веће било овлашћено да предлаже српске кандидате за владу покрајине, судије највиших судова, функционере у управи и агенцијама.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је да је главни проблем разговора Београда и Приштине на минулој рунди преговора о децентрализацији настао зато што чланови албанске делегације нису хтели да допусте да појачане или додатне надлежности општина буду приписане искључиво српским већинским општинама.
Рашковић-Ивић је саопштила да је од самог почетка разговора о децентрализацији било јасно да се замисао појачаних надлежности у областима образовања, здравства, социјалне заштите, културе, културног наслеђа и црквених питања односи само на српске већинске општине.
Сада је албанска делегација покушала тај принцип да сасвим релативизује ставом да све општине на Космету могу да уживају та посебна права, чиме се поништава наш приступ о посебној заштити српске заједнице у покрајини кроз концепт децентрализације. Ми смо одбили тај покушај и преостају нам додатни разговори о овој теми, навела Рашковић-Ивић.
Она је нагласила да је, када је реч о посебним надлежностима општина, дошао до изражаја основни став албанске делегације да се Србима од свега онога о чему се до сада разговарало гарантује само постојање неколико болница и једног универзитета на српском језику, уз оцену да је то покушај да се идеја посебне заштите Срба сасвим одбаци.
Кад је реч о односима српских општина и Београда, албанска страна је настојала да одбаци било какав облик сарадње српских општина са институцијама и агенцијама Владе Србије, указала је Рашковић-Ивић.
Сарадњу између општина и Србије свели су мање-више на сарадњу са невладиним организацијама и, у том погледу, морамо да истакнемо коректан став посредника који су скренули пажњу албанској делегацији да је реч о враћању разговора на сâм почетак, истакла је председник Координационог центра.
Према њеним речима, упозорење посредника односило се и на питања финансирања општина зато што је албанска делегација инсистирала на уобичајеном начину финансирања минималних надлежности општина.
Рашковић-Ивић је оценила да је то још један начин на који су Албанци покушали да спрече било какав облик децентрализације српских општина која би Србима у покрајини дала наду и шансу за безбедан живот, опстанак и повратак.
Вођење разговора о децентрализацији овога пута било је далеко непристрасније и објективније него што је то раније био случај, нагласила је она.
Ми у томе видимо позитиван помак и шансу да у наставку преговора дођемо до решења које ће остварити циљ ових разговора, а то је обезбеђење услова за нормалан живот Срба на Космету, указала је Рашковић-Ивић.
Она је раније данас изјавила да је у преговорима о заштити културне и верске баштине дошло до одређеног напретка и да је на састанку владала много боља атмосфера него у претходним рундама.
Београд је изашао са захтевом за формирање 39 заштитних зона око цркава и манастира, рекла је Рашковић-Ивић, уз напомену да је српска страна већ направила уступак тиме што је величину ових зона смањила са 6.500 на 5.500 хектара.
Истовремено, она је додала да је на састанку било речи и о оснивању комисије која би се бавила имплементацијом и надзором спровођења споразума о заштитним зонама.
Уколико Српска православна црква не буде задовољна начином на који комисија спроводи мониторинг и имплементацију, она може да се жали и тражи арбитражу високог представника, напоменула је председник Координационог центра.