Јовановић је у изјави за агенцију Бета упутио позив грађанима да приступе овој бази података, подсетивши на то да је Централни регистар становништва један од четири основна регистра на којима се заснива развој савремене електронске управе, а објединио је 13 различитих база података пет институција.
Он је подсетио на то да је на истом месту, поред осталог, могућа провера валидности личних података, пореских обавеза, евиденција социјалног осигурања, али се могу наћи и подаци из Министарства унутрашњих послова, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Катастра или локалне администрације.
У овом тренутку грађанима је омогућено да виде своје податке у Централном регистру становништва преко портала еУправе и чак да реагују уколико виде да неки од тих података није како ваља, објаснио је директор Канцеларије.
Он је објаснио да грађани на безбедан начин могу да приступе регистру пријавом преко портала еУправе или са квалификованим електронским сертификатом или преко мобилног телефона.
Јовановић је истакао да је важно и то што тим подацима почињу да приступају и државне институције, тако да увек имају ажурне податке о грађанима, што ће омогућити развој напредних услуга електронске управе.
Према његовим речима, прави пример за то је недавно донети Закон о социјалној карти, који ће се у потпуности ослонити на Централни регистар становништва.
По први пут ћемо у том сегменту социјалне заштите имати све податке о свим давањима и имаћемо много праведнији систем социјалних давања, нагласио је директор Канцеларије.
Он је предочио да се сви подаци Централног регистра становништва чувају у Државном дата центру по свим техничким и безбедносним стандардима.
Министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић рекла је у изјави за поменуту агенцију да је Централни регистар становништва алат којим ће државна управа грађанима омогућити брже, ефикасније и јефтиније извршење бројних административних процедура.
Први пут у Србији, грађани неће имати потребу да губе време и новац прикупљајући различите потврде и документа надлежних органа, већ ће државни службеници то радити за њих једноставним увидом у савремени информациони систем, објаснила је она.
Према њеним речима, држава је приликом развоја Централног регистра применила најмодерније технологије заштите података од било какве врсте злоупотребе и неовлашћеног приступа.
Министарка је нагласила да је овај велики корак једна од најважнијих карика у све бољем функционисању читавог државног апарата, подсетивши на то да је успостављање поменутог регистра део целокупног процеса реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз подршку Европске уније.