П:
О:
Читај ми
Исплата накнада за топли оброк и регрес обавеза послодавца
Београд,
11. септембар 2006.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић изјавио је да је Министарство одустало од намере да се изменама Закона о раду исплата топлог оброка и регреса регулише само као могућност, а не обавеза послодавца, тако да остаје на снази садашње законско решење по коме је исплата ових накнада обавезна.
Лаловић је у разговору за данашње издање дневног листа "Блиц" навео да се остаје и при изменама које се тичу основице за исплату накнада које радник прима када не ради, као што су боловање или регрес за одмор.
Он је објаснио да се за те основице сада узима просек из последња три месеца, што неретко доводи до ситуације да онај ко је на боловању прими више од колеге који тог месеца ради, због чега ће бити предложено да основица за ове накнаде буде основна зарада.
Такође, како је додао министар, остаје се и при ранијој идеји да рад на одређено време са садашњих годину дана буде повећан на три године.
Он је рекао да ће, поводом почетка примене финансијских олакшица за послодавце који запосле раднике млађе од 30 или старије од 45 година, бити пажљиво праћено колико су послодавци заинтересовани за њих.
За три месеца имаћемо јасну слику какве ефекте ове олакшице дају у смислу интензивнијег запошљавања и када то будемо знали видећемо да ли да уведемо још нека растерећења, истакао је Лаловић и додао да ће се у супротном, ако ефекти буду занемарљиви, радити на отклањању препрека које до тога буду довеле.
Према његовим речима, финансијски ефекти ових мера показују да ће радник са бруто платом од 37.000 динара послодавца коштати 10.000 динара мање него пре.
Када је реч о повећаној стопи незапослености, Лаловић је подсетио на то да нема ниједне земље у транзицији која није имала тај проблем јер у том периоду стижу две групе незапослених, млади који завршавају школе и старији који због приватизације остају без посла.
Међутим, када се приватизација заврши тај прилив се смањује и тако би требало да буде и код нас, објаснио је министар и указао на то да се од 2008. године, до када би требало да се рашчисти са болесним делом српске привреде, па у наредне две године, очекује 3,5 до 4 милијарде евра гринфилд инвестиција, уз чију помоћ би садашња стопа незапослености од 21,5 одсто требало да буде сведена на 10,5 одсто.
Лаловић је напоменуо да је предвиђено да се из Националног инвестиционог плана издвоји 30 милиона евра, од чега би највише новца било усмерено за реформу система социјалне заштите.
Суштина је да што мање људи буде у установама социјалне заштите, односно да деца без родитеља иду на усвојење или у хранитељске породице, а старији, уместо у старачке домове, да остају код куће и да им се кроз систем услуга у локалној средини доносе храна, лекови и остало што им је неопходно, навео је Лаловић.
Он је објаснио да се за те основице сада узима просек из последња три месеца, што неретко доводи до ситуације да онај ко је на боловању прими више од колеге који тог месеца ради, због чега ће бити предложено да основица за ове накнаде буде основна зарада.
Такође, како је додао министар, остаје се и при ранијој идеји да рад на одређено време са садашњих годину дана буде повећан на три године.
Он је рекао да ће, поводом почетка примене финансијских олакшица за послодавце који запосле раднике млађе од 30 или старије од 45 година, бити пажљиво праћено колико су послодавци заинтересовани за њих.
За три месеца имаћемо јасну слику какве ефекте ове олакшице дају у смислу интензивнијег запошљавања и када то будемо знали видећемо да ли да уведемо још нека растерећења, истакао је Лаловић и додао да ће се у супротном, ако ефекти буду занемарљиви, радити на отклањању препрека које до тога буду довеле.
Према његовим речима, финансијски ефекти ових мера показују да ће радник са бруто платом од 37.000 динара послодавца коштати 10.000 динара мање него пре.
Када је реч о повећаној стопи незапослености, Лаловић је подсетио на то да нема ниједне земље у транзицији која није имала тај проблем јер у том периоду стижу две групе незапослених, млади који завршавају школе и старији који због приватизације остају без посла.
Међутим, када се приватизација заврши тај прилив се смањује и тако би требало да буде и код нас, објаснио је министар и указао на то да се од 2008. године, до када би требало да се рашчисти са болесним делом српске привреде, па у наредне две године, очекује 3,5 до 4 милијарде евра гринфилд инвестиција, уз чију помоћ би садашња стопа незапослености од 21,5 одсто требало да буде сведена на 10,5 одсто.
Лаловић је напоменуо да је предвиђено да се из Националног инвестиционог плана издвоји 30 милиона евра, од чега би највише новца било усмерено за реформу система социјалне заштите.
Суштина је да што мање људи буде у установама социјалне заштите, односно да деца без родитеља иду на усвојење или у хранитељске породице, а старији, уместо у старачке домове, да остају код куће и да им се кроз систем услуга у локалној средини доносе храна, лекови и остало што им је неопходно, навео је Лаловић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација