Рашковић-Ивић је на седници Савета безбедности УН посвећеној Косову и Метохији оценила да нервоза, неразумна журба и ароганција неће допринети изналажењу одрживог решења за Косово и Метохију, као ни миру и стабилности у региону југоисточне Европе, за шта је политика Србије чврсто опредељена.
Она је поновила да само стрпљење и широм отворене очи према реалности и будућности могу да доведу до истинског компромисног решења питања Космета и нагласила да наметање решења не би водило решавању тог питања, већ би имало несагледиве и погубне последице.
Чврсто смо уверени у то да је једино систематским, одговорним и поступним вођењем преговора о будућем статусу Косова и Метохије, без вештачких рокова који само стварају додатни притисак, могуће доћи до трајног решења овог питања, рекла је председник Координационог центра.
У супротном, како је оценила, може доћи до нових компликација са несагледивим последицама, које увек и неизбежно производи свако одступање од универзалних начела међународне заједнице.
Рашковић-Ивић је истакла значај Савета безбедности као гаранта очувања универзалних начела међународног права и читавог светског поретка и додала да Србија чврсто стоји на становишту да је једино доследним поштовањем међународних принципа, као што је неприкосновеност суверенитета и територијалног интегритета демократских земаља, могуће чувати и унапређивати мир и стабилност на западном Балкану.
Она је указала на то да се од претходне седнице Савета безбедности, која је одржана пре три месеца, до данас у покрајини догодио 51 инцидент мањег или већег интензитета, у којима је било напада на животе и имовину Срба, а од 24. октобра 2005. године до 1. септембра 2006. било је 260 таквих инцидената.
Подсећајући на то да је на дан одржавања претходне седнице СБ на Космету мучки убијен српски повратник из Клине, Рашковић-Ивић је рекла да је тако на трагичан начин, по ко зна који пут, "драстично оповргнут" извештај УНМИК-а о напретку у испуњавању стандарда и безбедности управо у време његовог читања.
Нажалост, стварност на Космету најтрагичније и најсуровије пише истините извештаје о безбедности и оповргава улепшане чиновничке саставе, оценила је Рашковић-Ивић.
Истовремено, она је подсетила на бомбашки напад на српски кафе у северној Косовској Митровици крајем августа, указујући на то да је он уследио убрзо након изјаве специјалног изасланика Мартија Ахтисарија да су „Срби криви као народ".
Та несрећна изјава, као и одбијање да се српском народу понуди извињење за једну овако страшну оптужбу, незапамћену у историји од краја Другог светског рата, у исто време је и једини аргумент у прилог независности Косова и Метохије који смо до сада имали прилику да чујемо, нагласила је Рашковић-Ивић.
Према њеним речима, док наш преговарачки тим као аргументе износи универзалност међународног права и немогућност да се једној демократској држави одузме 15 одсто њене територије, албанска страна се заправо и не упушта у преговоре, мирно чекајући да на поклон добије другу албанску државу на Балкану, и то на територији међународно признате Србије.
Председник Координационог центра је, наводећи и друге примере, рекла да ниједан од безбројних случајева убиства или напада на Србе није добио свој судски епилог и додала да можемо да закључимо да су за остваривање политичких и идеолошких циљева Албанаца, са становишта самих Албанаца, препрека опстанак и живот Срба, док је за УНМИК тактика за незамерање милитантним Албанцима једноставно - затварање очију пред стварношћу.
Тешко је поверовати, али све упућује на закључак да је страх од моћних и насилних Албанаца и њихове претње осветом данас онај "принцип" пред којим одступају међународно право и међународна правда, рекла је Рашковић-Ивић.
Према њеним речима, потпуно је несхватљиво, и здравом разуму неприхватљиво, да за седам година током којих је било толико убистава, насртаја на живот и имовину Срба, скрнављења старих хришћанских цркава и манастира ми не можемо да изнесемо ниједно име Албанца који је осуђен за терористичке нападе.
Она је, уз подсећање на то да су у покрајини убијани људи само зато што су говорили неким од словенских језика који су само слични српском, оценила да етничка припадност постаје заправо лиценца за убиство и додала да ствари стоје чак и горе и да ово једноставно значи да на Космету ако говорите српски или седите у српском кафеу, ви постајете мета терористичког напада.
Говорећи о верским споменицима, културној баштини и верским слободама, Рашковић-Ивић је упозорила на то да привремене институције на Космету "нису ни помислиле да заштите ове светиње и ублаже страх верника, који и данас у цркви, уз молитву, гледајући иконе ископаних очију у страху размишљају о останку и опстанку".
Она је подсетила и на то да је амбасадор Каи Ејде у свом извештају као једини пут ка напретку означио процес успостављања будућег статуса и наставак примене стандарда.
Нажалост, како је указала, засад нема озбиљнијих знакова да је било ко склон да уважи бар неке од савршено умесних и тачних препорука. На другој страни, нажалост, флексибилан став нашег преговарачког тима није наишао на одзив код албанског преговарачког тима који је заузео тврд и искључив приступ - независност по сваку цену.
Рашковић-Ивић је нагласила да је и специјални изасланик Ахтисари, бар у изјавама, отишао много даље од мандата који му је поверен.
Сматрамо да би то могло да створи још веће проблеме од оних који у покрајини постоје. Моја земља је, с правом и у доброј вери, очекивала да господин Ахтисари пружи свој допринос компромисном решењу, додала је она.
Председник Координационог центра је напоменула да је безбедност проблем који треба решити пре свих, уз оцену да посебно забрињава "сада већ доказана истина о недостатку прогреса на пољу повратка расељеног и избеглог становништва".
Такође, навела је она, свако ко хоће да зна, зна да су "организовани криминал, такозвани обичан криминал, трафикинг људима и корупција на Косову и Метохији свеприсутне појаве огромних размера".
Рашковић-Ивић је истакла да имплементација принципа и конкретних решења из Платформе српског преговарачког тима о будућем статусу Космета на дужи рок остаје једини пут за ваљано решавање застрашујуће ситуације у покрајини.
Према њеним речима, то може да се постигне само корацима ка успостављању владавине права, кажњавању злочинаца и терориста, њиховом привођењу правди, као и стварању безбедносних и свих других услова за нормалан живот, док се политички кораци односе на убеђивање албанске стране да одустане од екстремних, искључивих захтева и прихвати рационално и компромисно решење - аутономију са огромним, суштинским надлежностима.
Албанци без Срба не могу много и не би требало олако да одбацују разумну и великодушну понуду која је с наше стране “на столу”, рекла је Рашковић-Ивић, уз закључак да, упркос очигледним потешкоћама, маневарски простор за договор заснован на демократским принципима и европским стандардима и даље постоји.