Први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је данас да се Предлогом закона о студентском организовању уређују правила за њихову органазацију на високошколским установама.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је данас да се Предлогом закона о студентском организовању уређују правила за њихову органазацију на високошколским установама.
Ружић је, образлажићи овај документ у Скупштини Србије, навео да он почива на израженој дихотомији облика студентског организовања, односно о студентским представничким телима и студентским организацијама.
Он је објаснио да су то студентске конференције и студентски парламенти, додавши да се посебна пажња посвећује начину финансирања студентских конференција.
Први потпредседник Владе је нагласио да је прописано да сваки студентски парламент мора имати два правна акта, Пословник о раду и Правилник о изборима, а дефинисане су и надлежности начина избора његових чланова.
Према његовим речима, студентима, који буду обављали неку од функција у студентском парламенту самосталне високошколске установе, као и представницима у студентској конференцији, уводи се могућност да им се одобри мировање студентских обавеза док обављају те функције.
Суштина предлога је да представници студената учествују у раду, укључујући право на одлучивање стручних органа високошколских установа, поводом широког круга питања, од којих је најважније питање предлагање кандидата за органе пословођења, навео је Ружић.
Како је указао, предложено решење се односи и на студентске организације, односно подробно су прописани услови које једно удружење треба да испуни да би могло стећи статус студентске организације.
Он је, говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, објаснио да су измене важне да би Србија обновила пуноправно чланство у Европској асоцијацији за обезбеђивање квалитета у високом образовању (ЕНКВА).
Према његовим речима, иако статус у тој асоцијацији ни на који начин не утиче на валидност и квалитет диплома стечених на нашим високошколским установама, он је свакако од великог репутационог значаја за позиционирање Србије у европском и међународном простору високог образовања.
Први потпредседник Владе је рекао да ће се изменама тог закона у потпуности испунити европски стандарди и смернице за осигурање квалитета у високом образовању у погледу независности у поступању и у доношењу коначних одлука о провери квалитета у високом образовању.
Ружић је навео да се измене односе на прецизније разграничење надлежности између Националног савета за високо образовање и Националног акредитационог тела и то у области спољашње провере квалитета и акредитације високошколских установа и студијских програма.
Како је додао, чланови Комисије за акредитацију не бирају се више на предлог Националног савета за високо образовање него на основу јавног позива, при чему чланове тог савета бира Народна скупштина а именује Влада.
Он је напоменуо да се измене односе и на високошколске установе које реализују академске студијске програме у области теологије, у смислу да цркве дају сагласност за предавање и упис на академијски студијски програм.
Први потпредседник Владе је указао на то да се измене закона тичу и државне матуре 2024. године, додавши да ће високошколске установе вршити упис на студије, у складу са законом и уз вредновање опште, стручне и уметничке матуре.
Према његовим речима, оне ће својим општим актом утврђивати који се испити са матуре вреднују приликом уписа на студије.
Ружић је најавио да ће поменуте установе то урадити до 31.августа 2022.године, две године пре увођења државне матуре, како би ђаци унапред знали шта је потребно за упис у одређену високошколску установу.