Гојковић је истакла да је пред нама изложба 29 његових дела из приватне колекције, што даје посебну вредност, па и ексклузивност, јер се први пут пред очима јавности излажу само цртежи овог изузетног уметника.
Она је напоменула да се велики српски сликар током свог ствaралаштва дубоко ослањао на народне обичаје и приче, које су неретко део разних легенди и магијских обреда, наводећи да је у свету уметности остао упамћен по карактеристичним лебдећим балванима, ужареним лоптама и сантама леда, који доминирају његовим делима.
На сликама, тачније цртежима које овде можемо да видимо, преовлађују теме из српске историје и традиције, као и црквени мотиви, прецизирала је Гојковић и додала да су пред нама слике „Косовски бој“, са вечно актуелном темом у српској уметности, „Његош“, посвећена једном од наших највећих песника, као и оне на којима су манастири Гргетег, Поганово, Драча и друга знаменита места и догађаји из наше историје.
Према њеним речима, све то верно одсликава колико је Милић био везан за своју отаџбину и народ.
Потпредседница Владе је подсетила на то да је свестрани и мултиталентовани Милић Станковић, односно Милић од Мачве, припадао Медиали, јединственом покрету на нашој уметничкој сцени који су обележила нека од највећих имена српског сликарства, као што су Леонид Шејка, Оља Ивањицки и Kоста Брадић.
Она је указала на чињеницу да је имао више од 1.200 изложби у Србији и иностранству, те да се његова дела, осим Народног музеја и Музеја савремене уметности у Београду, чувају и у светски познатим музејима и галеријама, Уфичи у Фиренци, Ватиканском музеју, Музеју Гугенхајм у Њујорку, Музеју уметности и историје у Женеви и другим.
Његов таленат, спојен са упечатљивом харизмом и јединственим погледом на свет и појаве у њему, подарили су српској култури и уметности ренесансну личност чије дело и данас, након више од 20 година од Милићевог одласка, привлачи велику пажњу публике широм света, истакла је Гојковић.
Изложба цртежа је, како је указала, прилика да се још једном укаже на значај очувања културног наслеђа српског народа, али и на важност подстицања савременог стваралаштва и продукције.
Без онога што створимо данас, неће бити ни наслеђа за неке будуће генерације, закључила је потпредседница Владе.