П:
О:
Читај ми
Са приштинском делегацијом није било договора око основа децентрализације на Космету
Београд/Беч,
15. септембар 2006.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић изјавио је након данашње рунде преговора о децентрализацији у Бечу да са приштинском делегацијом није било договора око основа децентрализације на Космету.
Самарџић је истакао да Албанци имају другачији приступ који полази од иреалних позиција да треба побољшати сервис на нивоу општина, односно европски приступ.
Међутим, како је рекао, Космет је специфичан регион Европе и потребне су институционалне гаранције за Србе.
Он је нагласио да две стране имају различита виђења о основи проблема, због чега имају и различите предлоге за децентрализацију и додао да сматра да треба наставити преговарачки процес, верујући да договор може бити постигнут. Преговарачи државног тима су на почетку данашње рунде били суочени са новом албанском понудом 5 плус 1, навео је Самарџић.
Када смо анализирали, установили смо да су три од тих понуда нове енклаве - Ранилуг, Партеш и Клокот, прецизирао је он.
Што се тиче Грачанице то је једина озбиљна понуда, али у том делу Космета предложили смо две општине Грачаницу и Липљан, док су Албанци предложили проширено Ново Брдо, али искључили неке српске делове, објаснио је Самарџић.
Према његовим речима тим Београда представио је свој предлог од 12 нових општина, уз спремност да га смањи за једну - Газиместан, као и да размотри Бело поље, што је из групе повратничких општина, али је албанска страна одбила да уопште разговара о повратничким општинама.
Желели смо да нове општине обезбеде територијални континуитет, а тиме и слободу кретања која је један од најтежих проблема у примени људских права у покрајини, указао је Самарџић, уз напомену да албански предлог значи неповезане општине, што не би обезбедило слободу кретања. Велика Хоча, Гораждевац и Осојане, немају територијални континуитет, али је захтев Београда да се он успостави што је то више могуће, подсетио је он.
Предложили смо за Митровицу успостављање нове општине и поштовање одлуке Срба да се повеже са Звечаном, као и формирање једне општине, али је албанска делегација то одбацила, истакао је Самарџић и додао да је државни тим предложио да након успостављања нових општина може постојати једна заједничка институција која би на добровољној бази имплементирала заједничке ствари.
Такође, Самарџић је оценио да је установљено да концепт албанске делегације не садржи повратнички аспект.
Они су указали на то да желе да омогуће повратак избеглих у север Митровице, али пошто су одбацили формирање повратничке општине Осојане то је неприхватљиво. Повратнички концепт је код њих присутан само о питању повратка Албанаца, закључио је Самарџић.
Међутим, како је рекао, Космет је специфичан регион Европе и потребне су институционалне гаранције за Србе.
Он је нагласио да две стране имају различита виђења о основи проблема, због чега имају и различите предлоге за децентрализацију и додао да сматра да треба наставити преговарачки процес, верујући да договор може бити постигнут. Преговарачи државног тима су на почетку данашње рунде били суочени са новом албанском понудом 5 плус 1, навео је Самарџић.
Када смо анализирали, установили смо да су три од тих понуда нове енклаве - Ранилуг, Партеш и Клокот, прецизирао је он.
Што се тиче Грачанице то је једина озбиљна понуда, али у том делу Космета предложили смо две општине Грачаницу и Липљан, док су Албанци предложили проширено Ново Брдо, али искључили неке српске делове, објаснио је Самарџић.
Према његовим речима тим Београда представио је свој предлог од 12 нових општина, уз спремност да га смањи за једну - Газиместан, као и да размотри Бело поље, што је из групе повратничких општина, али је албанска страна одбила да уопште разговара о повратничким општинама.
Желели смо да нове општине обезбеде територијални континуитет, а тиме и слободу кретања која је један од најтежих проблема у примени људских права у покрајини, указао је Самарџић, уз напомену да албански предлог значи неповезане општине, што не би обезбедило слободу кретања. Велика Хоча, Гораждевац и Осојане, немају територијални континуитет, али је захтев Београда да се он успостави што је то више могуће, подсетио је он.
Предложили смо за Митровицу успостављање нове општине и поштовање одлуке Срба да се повеже са Звечаном, као и формирање једне општине, али је албанска делегација то одбацила, истакао је Самарџић и додао да је државни тим предложио да након успостављања нових општина може постојати једна заједничка институција која би на добровољној бази имплементирала заједничке ствари.
Такође, Самарџић је оценио да је установљено да концепт албанске делегације не садржи повратнички аспект.
Они су указали на то да желе да омогуће повратак избеглих у север Митровице, али пошто су одбацили формирање повратничке општине Осојане то је неприхватљиво. Повратнички концепт је код њих присутан само о питању повратка Албанаца, закључио је Самарџић.
-
Београд, 26. децембар 2024.У две српске институције у Косовској Митровици упала такозвана...
-
Београд, 24. децембар 2024.Подршка Канцеларије за Косово и Метохију за децу оболелу од...
-
Београд, 23. децембар 2024.Нови противправни потези Приштине
-
Београд, 20. децембар 2024.„Панорама – Јединство“ чувар културног идентитета српског...
-
Београд, 19. децембар 2024.Приштина поново крши споразуме о слободи кретања и званичним...
-
Београд/Брисел, 17. децембар 2024.Отклоњена последња препрека када је реч о примени Декларације о...
-
Београд/Париз, 16. децембар 2024.Зауставити уништавање и скрнављење српског културног блага на...
-
Београд, 13. децембар 2024.Приштина наставља са отимањем српске имовине на северу Космета
-
Београд, 13. децембар 2024.Осуда рушења хумки и скрнављења српског гробља у Гњилану
-
Београд, 7. децембар 2024.Утврдити одговорност за напад на канал Ибар-Лепенац