П:
О:
Читај ми
Са приштинском делегацијом није било договора око основа децентрализације на Космету
Београд/Беч,
15. септембар 2006.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић изјавио је након данашње рунде преговора о децентрализацији у Бечу да са приштинском делегацијом није било договора око основа децентрализације на Космету.
Самарџић је истакао да Албанци имају другачији приступ који полази од иреалних позиција да треба побољшати сервис на нивоу општина, односно европски приступ.
Међутим, како је рекао, Космет је специфичан регион Европе и потребне су институционалне гаранције за Србе.
Он је нагласио да две стране имају различита виђења о основи проблема, због чега имају и различите предлоге за децентрализацију и додао да сматра да треба наставити преговарачки процес, верујући да договор може бити постигнут. Преговарачи државног тима су на почетку данашње рунде били суочени са новом албанском понудом 5 плус 1, навео је Самарџић.
Када смо анализирали, установили смо да су три од тих понуда нове енклаве - Ранилуг, Партеш и Клокот, прецизирао је он.
Што се тиче Грачанице то је једина озбиљна понуда, али у том делу Космета предложили смо две општине Грачаницу и Липљан, док су Албанци предложили проширено Ново Брдо, али искључили неке српске делове, објаснио је Самарџић.
Према његовим речима тим Београда представио је свој предлог од 12 нових општина, уз спремност да га смањи за једну - Газиместан, као и да размотри Бело поље, што је из групе повратничких општина, али је албанска страна одбила да уопште разговара о повратничким општинама.
Желели смо да нове општине обезбеде територијални континуитет, а тиме и слободу кретања која је један од најтежих проблема у примени људских права у покрајини, указао је Самарџић, уз напомену да албански предлог значи неповезане општине, што не би обезбедило слободу кретања. Велика Хоча, Гораждевац и Осојане, немају територијални континуитет, али је захтев Београда да се он успостави што је то више могуће, подсетио је он.
Предложили смо за Митровицу успостављање нове општине и поштовање одлуке Срба да се повеже са Звечаном, као и формирање једне општине, али је албанска делегација то одбацила, истакао је Самарџић и додао да је државни тим предложио да након успостављања нових општина може постојати једна заједничка институција која би на добровољној бази имплементирала заједничке ствари.
Такође, Самарџић је оценио да је установљено да концепт албанске делегације не садржи повратнички аспект.
Они су указали на то да желе да омогуће повратак избеглих у север Митровице, али пошто су одбацили формирање повратничке општине Осојане то је неприхватљиво. Повратнички концепт је код њих присутан само о питању повратка Албанаца, закључио је Самарџић.
Међутим, како је рекао, Космет је специфичан регион Европе и потребне су институционалне гаранције за Србе.
Он је нагласио да две стране имају различита виђења о основи проблема, због чега имају и различите предлоге за децентрализацију и додао да сматра да треба наставити преговарачки процес, верујући да договор може бити постигнут. Преговарачи државног тима су на почетку данашње рунде били суочени са новом албанском понудом 5 плус 1, навео је Самарџић.
Када смо анализирали, установили смо да су три од тих понуда нове енклаве - Ранилуг, Партеш и Клокот, прецизирао је он.
Што се тиче Грачанице то је једина озбиљна понуда, али у том делу Космета предложили смо две општине Грачаницу и Липљан, док су Албанци предложили проширено Ново Брдо, али искључили неке српске делове, објаснио је Самарџић.
Према његовим речима тим Београда представио је свој предлог од 12 нових општина, уз спремност да га смањи за једну - Газиместан, као и да размотри Бело поље, што је из групе повратничких општина, али је албанска страна одбила да уопште разговара о повратничким општинама.
Желели смо да нове општине обезбеде територијални континуитет, а тиме и слободу кретања која је један од најтежих проблема у примени људских права у покрајини, указао је Самарџић, уз напомену да албански предлог значи неповезане општине, што не би обезбедило слободу кретања. Велика Хоча, Гораждевац и Осојане, немају територијални континуитет, али је захтев Београда да се он успостави што је то више могуће, подсетио је он.
Предложили смо за Митровицу успостављање нове општине и поштовање одлуке Срба да се повеже са Звечаном, као и формирање једне општине, али је албанска делегација то одбацила, истакао је Самарџић и додао да је државни тим предложио да након успостављања нових општина може постојати једна заједничка институција која би на добровољној бази имплементирала заједничке ствари.
Такође, Самарџић је оценио да је установљено да концепт албанске делегације не садржи повратнички аспект.
Они су указали на то да желе да омогуће повратак избеглих у север Митровице, али пошто су одбацили формирање повратничке општине Осојане то је неприхватљиво. Повратнички концепт је код њих присутан само о питању повратка Албанаца, закључио је Самарџић.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином