Министарка заштите животне средине у Влади Републике Србије Ирена Вујовић обишла је данас у Новом Саду прво постројење за компостирање зеленог отпада у Србији, које ће допринети модернизацији система управљања отпадом и подизању стандарда животне средине.
П:
О:
Читај ми
Модернизација система управљања отпадом у Новом Саду
Нови Сад,
1. јул 2021.
Вујовић је том приликом навела да се, захваљујући овом постројењу, биљни отпад прикупљен на територији Новог Сада неће одлагати на депоније, већ ће бити третиран и поново коришћен, чиме се задовољава принцип кружне економије.
Зелени отпад неће више заузимати капацитете депоније, већ ће бити прерађен у компост, који може да се користи као квалитетно органско ђубриво, за одржавање зеленила на јавним површинама и на други начин, истакла је министарка.
На овом месту ће се производити и дрвна сечка, коју ће јавно комунално предузеће „Градско зеленило“ убудуће користити за грејање, и тиме ће смањити и аерозагађење у овом делу Новог Сада, рекла је она.
Према њеним речима, постројење је још један корак у спровођењу Зелене агенде, а изграђено је уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ).
Она је додала да Нови Сад спроводи и друге пројекте у сарадњи са Министарством, као и да овај град тек очекују капиталне зелене инвестиције.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да ова инвестиција показује да Нови Сад и Србија, у сарадњи са међународним партнерима, улажу у Зелену агенду.
Отпад који је до сада представљао проблем, постаје економски потенцијал. Биомаса компостирањем добија нову употребну вредност, претвара се у хумус и користи се за озелењавање и очување природних потенцијала нашег града, рекао је Вучевић.
Он је исказао захвалност Амбасади СР Немачке и ГИЗ-у на подршци, који су издвојили готово 400.000 евра, а Град Нови Сад је уложио 40 милиона динара из буџета у овај пројекат чија вредност надилази економски параметар.
Амбасадор СР Немачке у Србији Томас Шиб осврнуо се на неопходну трансформацију производње и увођење концепта циркуларне економије.
Није циљ само да се смањи отпад и да се рециклира, него и да се отворе нова радна места. У Немачкој има више од 600 компостана, које прерађују око 50 милиона тона био отпада годишње, значајно утичу на раст БДП-а, а отворено је на хиљаде нових послова. Пројекат у Новом Саду је значајан јер ће од компостане корист имати и околне општине, рекао је Шиб.
Директорка Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) Даниела Функе истакла је да је задовољна тиме што је изградњом компостане у Новом Саду дата подршка Немачке развоју циркуларне економије у Србији и што је ново постројење пример како кружна економија функционише у пракси, уз позитиван утицај на заштиту животне средине.
-
Београд/Вишеград, 29. септембар 2024.Подршка пројектима популационе политике у РС
-
Београд, 29. септембар 2024.Обележена 33-годишњица смрти народног хероја мајора Милана Тепића
-
Београд/Солун, 28. септембар 2024.Обележена 106-годишњица пробоја Солунског фронта
-
Косељева, 28. септембар 2024.Додатна финансијска подршка државе пољопривредним...
-
Београд, 28. септембар 2024.Промоција породичних вредности у општинама широм Србије
-
Београд, 28. септембар 2024.Неопходно стати на пут сваком виду дигиталног насиља
-
Београд/Њујорк, 27. септембар 2024.Успостављени дипломатски односи између Србије и Маршалових...
-
Београд/Бањалука, 27. септембар 2024.Сарадња Србије и РС у области трансфузијске и трансплантационе...
-
Београд/Мостар, 27. септембар 2024.Делегација Министарства спољних послова у посети Мостару
-
Београд/Њујорк, 27. септембар 2024.Потврђена историјска блискост српског и јеврејског народа