Вујовић је тим поводом истакла да је бољи квалитет ваздуха апсолутни приоритет и да су зато поједине одредбе овог документа унапређене, како бисмо ефикасније решавали проблем аерозагађења.
С обзиром на то да се велики број притужби грађана односи на правна лица, односно мала постројења која су извор загађења, у складу са изменама Уредбе, контрола тих објеката ће бити у надлежности инспекције за заштиту животне средине, објаснила је она.
Према њеним речима, новом уредбом је предвиђено да се емисије загађујућих материја мере и у постројењима за сагоревање чија снага је мања од осам kWth, ако користе течна и гасовита горива, односно и када је мања од 50 kWth за постројења која користе чврста горива.
Уредбом ће, како је прецизирала, бити обухваћена и постројења за директно грејање, сушење или други начин обраде предмета и материјала, попут пећи за поновно загревање или за термичку обраду.
Министарка је навела да ће се новим прописом добити и подаци о укупном учешћу малих загађивача, јер ће и они бити предмет периодичног мерења и извештавања.
Кроз предложене измене, мали загађивачи ће ући у систем контроле и извештавања, чиме ће се у периоду од три године од почетка примене уредбе добити прецизни подаци о броју субјеката, обвезницима извештавања, у зависности од тога коју врсту горива користе, да ли имају спроведене техничке мере и да ли и колико прекорачују граничне вредности емисије, нагласила је Вујовић.
Она је напоменула да ће применом уредбе, Агенција за заштиту животне средине прећи на електронско извештавање ка Националном регистру извора загађивања, те да више неће имати обавезу да прикупља папирну форму образаца и њихово слање поштом, чиме се смањују трошкови извештавања.