Дулић-Марковић је на отварању Друге националне конференције о смањењу сиромаштва која се одржава у Белој Цркви рекла да је једна од мера Владе и подстицање одрживог економског раста који је заснован на јачању приватног сектора и малих и средњих предузећа, као и на отварању нових радних места.
Она је истакла да Влада спроводи и мере које треба да ублаже ефекте транзиције и створе могућности за оне људе који губе у процесу реструктурирања предузећа и приватизације, уз напомену да је реч о програмима преквалификације, реформи стручног образовања и слично.
Према њеним речима, и следећи део мера односи се на унапређење програма за бригу о онима који не могу себи да обезбеде егзистенцију.
До сада су донете стратегије о придруживању ЕУ и смањењу сиромаштва, као и стратегије државне управе и секторске стратегије, док би до краја године требало да буду усвојене и стратегије економског развоја и одрживог развоја Србије, подсетила је Дулић-Марковић.
Говорећи о предстојећим привредним изазовима, она је навела незавршен процес приватизације и реструктурирања, ниску продуктивност и конкурентност, недовољан ниво инвестиција и неопходност интензивног укључивања локалних самоуправа у стварање окружења погодног за економски раст и јачање владавине права.
Шеф канцеларије Светске банке за Србију Каролин Јунгр оценила је да се кроз реформу тржишта рада и мреже социјалне заштите могу направити значајни помаци у смањењу сиромаштва.
Јунгр је указала на високу стопу незапослености од 22 одсто у којој млади заузимају високо место и објаснила да је мобилност на тржишту рада врло ниска због чега је неопходна ревизија политике тог тржишта која ће допринети отварању нових радних места.
Такође, она је додала да је важно подстицати преквалификације, доквалификације и стална нова усавршавања.
Образовање је најважније у борби против сиромаштва због чега га треба побољшати на свим нивоима и ојачати његове везе са тржиштем рада, објаснила је Јунгр.
Истовремено, Јунгр је нагласила да је мрежа социјалне заштите на изузетно ниском нивоу и да свега 30 одсто сиромашних породица добија ту помоћ, као и да се из друштвеног бруто производа Србије издваја само 0,14 одсто, за разлику од Хрватске која издваја 0,25 и Словеније која за ту намену троши три пута више средстава од Србије.
Национални инвестициони план је јединствена прилика за Србију да се успешније бори са сиромаштвом и да та средства искористи на најбољи могући начин, закључила је Јунгр.
Амбасадор Велике Британије у Србији Дејвид Гауен рекао је да су спровођење Стратегије за смањење сиромаштва и национална стратегија Србије за придруживање ЕУ у потпуности комплементарне и да оне заједно обезбеђују могућност за побољшање животног стандарда људи у Србији кроз друштвени и економски развој и раст.
Гауен је подсетио на то да је Велика Британија прошле године одобрила донацију од 3,4 милиона евра за спровођење Стратегије за смањење сиромаштва и најавио да ће помоћ бити настављена до краја 2008. године.
Стални представник Програма за развој УН у Србији Ленс Кларк истакао је да су најугроженије категорије у Србији Роми с обзиром на то да 58 одсто те популације спада у сиромашне, затим деца, посебно са инвалидитетом, као и 100.000 расељених и 200.000 избеглих у Србији.