Мали је објаснио да су ови документи кључни за даљи економски развој, нагласивши да је реч о рафитикацији више финансијских споразума вредних 768,8 милиона евра.
Очекујемо да ће стопа раста наше економије у другом кварталу бити 15 одсто, при чему никада нисмо имали већу стопу раста. То нам са стопом привредног раста из првог квартала од 1,7 одсто са сигурношћу обезбеђује раст већи од шест процената до краја године, нагласио је он.
Према његовим речима, ови споразуми ће нам омогућити да идемо и преко тога јер обезбеђујемо новац за најважније инфраструктурне радове који се односе на екологију, развој путне и железничке мреже и јавну управу.
Он је навео и да се, ако се настави раст овом брзином, отвара простор за даље повећање плата и пензија, уз напомену да наша земља, упркос кризи изазваној коронавирусом, иде незаустављиво напред.
Мали је рекао и да ће нам због високе стопе раста јавни дуг остати испод 60 процената, што је одрживо и испод критеријума из Мастрихта.
Министар се осврнуо на веома важан Предлог закона о потврђивању Споразума о партнерству, трговини и сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, истичући да су односи двеју земаља традиционално добри.
Од 2016. године остварујемо робни суфицит са овом земљом. Споразумом се подстичу даље инвестиције, робна размена и економски развој. Ако наставимо са већим извозом у односу на увоз робе, то ће све ићи у корист грађана Србије, објаснио је Мали, наводећи да у нашој земљи послује око 500 британских предузећа, који упошљавају наше раднике.
Пред посланицима су и два законска предлога која се односе на унапређење ефикасности и транспарентности јавног сектора, као и на питања из области екологије. Реч је о два програмска зајма за развојне политике за ефикасност јавног сектора и зелени опоравак.
Укупна вредност ових споразума са Међународном банком за обнову и развој јесте 82,6 милиона евра, док ће Француска агенција за развој обезбедити додатних 50 милиона евра, рекао је Мали и додао да ови споразуми омогућавају да се део планиране зелене агенде спроведе у дело.
Он је подсетио на то да ће се до краја године на међународно финансијско тржиште изаћи са зеленим обвезницама и да ћемо кандидовати пројекте из разних области, те да очекује добар одзив инвеститора, као и потврду зелене агенде.
Да није запостављен ниједан сегмент инфраструктуре, говори у прилог и то што су се на дневном реду нашли предлози закона који се односе на модернизацију железничког сектора у Србији.
Према његовим речима, укупна вредност овог пројекта је 102 милиона евра – 51 милион евра обезбедила је Француска агенција за развој, а другу половину Међународна банка за обнову и развој.
Влада Србије је опредељена да инвестира у нове путеве, али и у ревитализацију постојећих железничких пруга како би се убрзао привредни раст, запослила индустрија и унапредила инфраструктура, што је предуслов за долазак инвеститора и отварање фабрика, навео је Мали.
Овим споразумима, како је презицирао, предвиђена је реконструкција великог броја пружних прелаза, обнова колосека, тунела у центру Београда и изградња друге фазе железничке станице у Београду.
Приоритет представљају и завршетак брзе пруге Београд–Будимпешта и реконструкција праваца Ниш–Димитровград и Суботица–Сегедин. У буџету је издвојено и 62 милиона евра за набавку три нове возне композиције како би се грађани возили савременим возовима, нагласио је министар.
Од важних предлога ту је и Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму - Пројекат интегрисаног развоја коридора реке Саве и Дрине применом вишефазног програмског приступа између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој.
Овај споразум је вредан 78,2 милиона евра а идеја је да санирамо насипе дуж коридора реке Саве као што је насип на Колубари који штити Обреновац, затим насипа на Новом Београду, који штити Београд, развоју лучке инфраструктуре у Сремској Митровици. Планирање и развој туризма на коридорима Саве и Дрине као и пројектовање мастер плана за наутички туризам, навео је Мали.
Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Гасни интерконектор Ниш–Димитровград–Бугарска (граница) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, министар је означио као најважнији уговор и пројекат који ће се реализовати у тој области у нашој земљи.
Пројекат треба да обезбеди стабилно снабдевање гасом и да диверзификује начине на које гас стиже у Србију како би смањила зависност од једног правца.
За нашу привреду је од кључне важности да се обезбеди довољно гаса. Он је чист, еколошки прихватљив, и даје могућност фабрикама да повећају своје капацитете, рекао је Мали и додао да је вредност пројекта око 85,5 милиона евра.
На разматрању се нашао и пројекат који се односи на Моравски коридор, при чему је укупна вредност уговора 431,6 милион евра.
Ради се од пројекту који је од националног значаја и део је плана „Србија 2025“. Ове године градимо минимум седам или осам нових путева, а Моравски коридор је један од њих, рекао је министар.
Изградња је већ кренула и део од Појата до Крушевца биће готов већ наредне године. Поред тога, гради се деоница Прељина–Пожега, Сремска Рача–Кузмин, Рума–Шабац–Лозница, али и профил ауто-пута од Новог Београда ка Сурчину, предочио је он.
Према његовим речима, намера је и да почнемо ове године изградњу Фрушкогорског коридора и изградњу ауто-пута Београд–Зрењанин и тзв. Дунавску магистралу од Пожаревца ка Голупцу.