Вучић је, током онлајн обраћања на конференцији о резултатима и могућностима ИПА фондова у Србији, под називом "Србија и ЕУ: подршка развоју и преговорима о чланству", коју организује Министарство за европске интеграције, поручио да ценимо сваки евро који је у нашу земљу дошао из Европске уније.
Он је додао да сматра да смо се до сада одговорно понашали према тој помоћи, која нам је на располагању као земљи која је у процесу приступања.
Пред Србијом је, у односу на седмогодишњи буџетски период, велики задатак да обимна финансијска средства искористи што је могуће боље и припреми пројекте који треба да буду подршка нашим реформским активностима и тако допринесу равномернијем развоју земље, истакао је председник.
Према његовим речима, преговори о чланству и реформе које се спроводе значајан су замајац нашем економском и друштвеном напретку, али и услов за даљи одрживи развој и развој у целини.
Дужан сам да се старам о питањима одрживог развоја свих грађана из свих делова Србије на једнак начин, рекао је Вучић и додао да ћемо зато укључити све наше потенцијале, све изванредне људске капацитете и већ трансформишемо образовање у целоживотно учење за поребе тржишта рада.
Важно нам је, како је нагласио, да сви пројекти који се буду финансирали из будућих ИПА пројеката 2021–2027, у договору са ЕУ, усмеримо на оно што је у складу са нашим националним реформским циљевима и што може да допринесе одрживом развоју читавог региона.
Председник је подсетио на то да се у Србији спроводе реформе у свим најважнијим областима, као што су владавина права, енергетика, пољопривреда, инфраструктура.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да фонд ИПА 3 има за циљ да смањи разлике између региона Западног Балкана и Европске уније.
ИПА 3 ће од укупних износа 42,4 одсто бити усмерен на зелену агенду и одрживо повезивање и потпуно је јасно колико је ова тема важна за све нас у Србији, рекла је министарка.
Она је напоменула да је при реструктурирању Министарства за европске интеграције уведено пето одељење које се тиче координације и праћења усклађености националних реформи са циљевима зелене агенде, дигитализације и одрживе повезаности.
Не каскамо, свакако ћемо ићи у корак са оним што су најважније политике Европске уније данас, а то су, између осталог, владавина права и зелени договор и дигитализација, навела је Јоксимовић.
Европски комесар за проширење Оливер Вархеји поручио је у писаној изјави за конференцију да Европска унија жели да убрза процес проширења, што за Србију значи отварање два кластера у приступним преговорима већ током ове године.
Политика проширења остаје у центру наших активности и желимо да то убрзамо, рекао је Вархеји, додавши да Србија игра кључну улогу у региону и Европи и да је Западни Балкан један од највећих приоритета за ЕУ.
Према његовим речима, Економски инвестициони план, који је ЕУ усвојила за Западни Балкан, како је нагласио, треба да помогне региону да се трансформише и да јачи изађе из кризе.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је да је Инструмент за претприступну помоћ (ИПА 2) финансијски инструмент који помаже Србији да спроведе рефоме, постигне циљеве и "скорије пре него касније постане чланица ЕУ".
То је моћан алат који пружа Србији и другим земљама у региону финансијску подршку најбољег типа, рекао је Фабрици, истакавши да ИПА фондови подржавају реформе, али не могу да их замене, јер су реформе политички процес.
Он је подсетио на то да је у оквиру ИПА 2, у периоду од 2014. до 2020, Србија добила 1,5 милијарди евра и још 900 милиона евра из регионалних пројеката који су рађени у Србији.
Око 40 одсто тих средстава искоришћено је у области реформе владавине права и доброг управљања, 40 одсто средстава је потрошено за привредни и друштвени развој, а око 20 одсто за хитне ситуације, као што су биле поплаве, мигрантска криза и пандемија.
Фабрици је оценио да је српска привреда показала да је доста отпорна током пандемијске кризе "у смислу да су темељи економије снажни" и да се доста добро опоравила после пандемије.