Оно што је такође значајно, јесте да Република Србија има готово равноправан удео мушкараца и жена у науци, док је просек земаља Европске уније тек 33 одсто .
У извештају су посебно истакнута улагања у науку и научну инфраструктуру, које је Влада Србије реализовала у претходним годинама. Посебно је похваљено формирање Фонда за науку, доношење посебних закона који се односе на научну област као и изградња Био Сенс института у Новом Саду, који ће бити центар научне изврсности у пољопривреди.
Научно технолошки паркови у Србији такође су пронашли своје место у извештају Унеска. С обзиром на то да почетком претходне деценије у Србији није постојао ни један научно-технолошки парк, док их данас има чак четири - НТП Београд, НТП Ниш, НТП Нови Сад и НТП Чачак, не треба да чуди да је Србија посебно похваљена за формирање оваквих установа широм земље.
Још једна чињеница која је допринела добром пласману Србије јесте и раст ИКТ сектора. Према подацима Народне банке Србије, у 2020. години, обележеном пандемијом коронавируса, извоз ИКТ услуга из Србије износио је 1,37 милијарди евра што је за 4,4 одсто више него у 2019. години.
Број запослених у рачунарском програмирању у Србији у претходних пет година је удвостручен – у првом кварталу 2016. било је 19.122 запослених, а на крају 2020. - 38.179 људи у ИТ сектору.
Напредак научне делатности у Србији и раст улагања у иновације и ИТ сектор, резултат је континуираног рада и подршке овим делатностима од средине претходне деценије. Влада Републике Србије је од 2018. године до сада увела неколико важних подстицаја за развој економије знања и повећање приватних инвестиција у истраживање, развој и иновације.
Међу већ уведеним подстицајима истичу се значајно ниже опорезивање од само 3 одсто за приходе настале од интелектуалне својине креиране у Србији, двоструко признавање трошкова истраживања и развоја како би се смањио порез на добит, као и порески кредит од 30 одсто за компаније које инвестирају у иновативне нове пословне подухвате, такозване стартапе.
Влада је, такође, најавила да ће од следеће године увести и додатне подстицаје умањењем од 70 одсто пореза и доприноса на зараде запослених који раде на пројектима истраживања и развоја. У истом проценту од 70 одсто ће бити умањени и порез и доприноси за плате младих који тек почињу да раде али су добили минимално просечну зараду, а биће укинут и годишњи порез на доходак грађана млађих од 40 година.
Све ове мере имају за циљ задржавање младих у Србији и њихово ангаживање на пројектима истраживања и развоја, што је веома важно на путу трансформацији српске привреде у правцу економије знања, иновација и креативности.
Влада Србије ће и у будућности наставити да подржава научнике и научну делатност, као и ИТ индустрију и развој вештачке интелигенције, који су препознати као послови будућности.
Такође, Влада Србије изражава задовољство што су сва улагања у науку и ИТ сектор препозната у оваквом реномираном светском извештају и надамо се да ће то додатно помоћи развој ових области у нашој земљи.