П:
О:
Читај ми
Потписан споразум о замени дуга за инвестиције између Србије и KfW
Београд,
27. септембар 2006.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић и директор канцеларије Немачке банке за развој (KfW) у Београду Елке Хелштерн потписали су данас споразум о замени дуга између Србије и ове финансијске институције.
Елке Хелштерн и Млађан Динкић
Потписани споразум предвиђа отпис дуга од 25 милиона евра који Србија има према Немачкој као земљи повериоцу Париског клуба у замену за 5,5 милиона евра инвестиција.
Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној након потписивања документа, истакао да ће 5,5 милиона евра бити уложено у један од еколошких пројеката, односно у трећу фазу пројекта рехабилитације система даљинског грејања у Србији.
Он је објаснио да у овом тренутку укупан дуг Србије према Немачкој као земљи повериоцу Париског клуба износи 454 милиона евра, од чега један део чини такозвани косовски дуг, што значи да је без тога дуг Србије 369 милиона евра.
Министар је прецизирао да је дуг Србије према Немачкој подељен на два дела: на део према KfW-у, који износи 191 милион евра, док остатак припада Немачкој банци за осигурање "Хермес".
Немачка је још раније покренула иницијативу о замени дуга, на основу чега је Србија предложила Влади Немачке да буде извршена замена и преосталог дела дуга за инвестиције које би биле уложене у еколошке пројекте, пројекте за развој локалне инфраструктуре у сиромашним општинама Србије или за завршетак аутопутева на југу Србије на Коридору 10, подсетио је Динкић.
Он је изразио наду да ће преговори са Владом Немачке бити интензивирани и на тај начин постигнута прихватљива решења о замени остатка дуга према Немачкој за инвестиције које би биле у обостраном интересу.
Динкић је нагласио да ће оног тренутка када Влада изврши уплату од 5,5 милиона евра на рачун Народне банке Србије, Немачка у року од шест месеци спровести гашење не само 25 милиона евра дуга, већ и свих припадајућих камата на тај дуг, тако да ће укупан ефекат бити још већи од гашења саме главнице.
Србија је за пет година транзиције успела да смањи свој укупан јавни дуг за више од четири пута, указао је министар и прецизирао да је 2001. године јавни дуг Србије износио више од 170 одсто бруто друштвеног производа (БДП), док сада износи 39 одсто.
Истовремено, Динкић је изразио очекивање да ће кроз замену дуга за инвестиције и превремену отплату дела спољног дуга јавни дуг бити умањен на око 30 одсто БДП-а, што је приближно пет пута мање од нивоа затеченог дуга 2001. године.
Према његовим речима, Министарство финансија упутило је допис и Светској банци у којем тражи да Србија овој финансијској институцији одмах превремено врати дуг од 580 милиона долара у замену за грејс период од три године за отплаћивање остатка дуга.
Хелштерн је изразила задовољство потписаним споразумом и истакла да је за KfW Србија један од најважнијих партнера у југоисточној Европи с обзиром на то да има кључну улогу за стабилност и привредни развој региона.
Из тог разлога, један од циљева ове финансијске институције је да подржи Србију у њеном даљем развоју, указала је она, уз напомену да је KfW донацијама у износу већем од 400 милиона евра до сада помогла реализацију више пројеката у Србији, и то првенствено у секторима енергетике и водоснабдевања, као и у банкарском сектору.
Данашњи споразум о замени дуга за инвестиције омогућиће да се постигну два циља - први, да Влада Србије обезбеди инвестиције за инфраструктуру и други, да се смањи спољни дуг Србије, закључила је Хелштерн.
Динкић је на конференцији за новинаре, одржаној након потписивања документа, истакао да ће 5,5 милиона евра бити уложено у један од еколошких пројеката, односно у трећу фазу пројекта рехабилитације система даљинског грејања у Србији.
Он је објаснио да у овом тренутку укупан дуг Србије према Немачкој као земљи повериоцу Париског клуба износи 454 милиона евра, од чега један део чини такозвани косовски дуг, што значи да је без тога дуг Србије 369 милиона евра.
Министар је прецизирао да је дуг Србије према Немачкој подељен на два дела: на део према KfW-у, који износи 191 милион евра, док остатак припада Немачкој банци за осигурање "Хермес".
Немачка је још раније покренула иницијативу о замени дуга, на основу чега је Србија предложила Влади Немачке да буде извршена замена и преосталог дела дуга за инвестиције које би биле уложене у еколошке пројекте, пројекте за развој локалне инфраструктуре у сиромашним општинама Србије или за завршетак аутопутева на југу Србије на Коридору 10, подсетио је Динкић.
Он је изразио наду да ће преговори са Владом Немачке бити интензивирани и на тај начин постигнута прихватљива решења о замени остатка дуга према Немачкој за инвестиције које би биле у обостраном интересу.
Динкић је нагласио да ће оног тренутка када Влада изврши уплату од 5,5 милиона евра на рачун Народне банке Србије, Немачка у року од шест месеци спровести гашење не само 25 милиона евра дуга, већ и свих припадајућих камата на тај дуг, тако да ће укупан ефекат бити још већи од гашења саме главнице.
Србија је за пет година транзиције успела да смањи свој укупан јавни дуг за више од четири пута, указао је министар и прецизирао да је 2001. године јавни дуг Србије износио више од 170 одсто бруто друштвеног производа (БДП), док сада износи 39 одсто.
Истовремено, Динкић је изразио очекивање да ће кроз замену дуга за инвестиције и превремену отплату дела спољног дуга јавни дуг бити умањен на око 30 одсто БДП-а, што је приближно пет пута мање од нивоа затеченог дуга 2001. године.
Према његовим речима, Министарство финансија упутило је допис и Светској банци у којем тражи да Србија овој финансијској институцији одмах превремено врати дуг од 580 милиона долара у замену за грејс период од три године за отплаћивање остатка дуга.
Хелштерн је изразила задовољство потписаним споразумом и истакла да је за KfW Србија један од најважнијих партнера у југоисточној Европи с обзиром на то да има кључну улогу за стабилност и привредни развој региона.
Из тог разлога, један од циљева ове финансијске институције је да подржи Србију у њеном даљем развоју, указала је она, уз напомену да је KfW донацијама у износу већем од 400 милиона евра до сада помогла реализацију више пројеката у Србији, и то првенствено у секторима енергетике и водоснабдевања, као и у банкарском сектору.
Данашњи споразум о замени дуга за инвестиције омогућиће да се постигну два циља - први, да Влада Србије обезбеди инвестиције за инфраструктуру и други, да се смањи спољни дуг Србије, закључила је Хелштерн.
-
Београд, 31. децембар 2024.Србију у новембру посетило 318.519 туриста
-
Београд, 30. децембар 2024.Процењени раст укупне економске активности у Србији у 2024. години...
-
Београд, 27. децембар 2024.Рекордни прилив страних директних инвестиција
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...