Помоћник министра за заштиту културног наслеђа и дигитализацију у Влади Републике Србије Данијела Ванушић изјавила је данас да ће реализацијом прве фазе дигитализације Мирослављевог јеванђеља јавност бити у прилици да се путем дигиталних снимака, добијених применом најсавременије технологије и под будним оком конзерваторског и кустоског надзора, упозна са стварним изгледом тог рукописа.
П:
О:
Читај ми
Заштита споменичких својстава Мирослављевог јеванђеља
Београд,
28. јул 2021.
Ванушић, која је и председник Радне групе за дигитализацију Мирослављевог јеванђеља, нагласила је да читав процес мора да буде фокусиран на очување споменичког интегритета и унапређење физичког стања овог рукописа, а не на издање или издавача.
Званични сајт Владе преноси у целини изјаву Ванушић.
„Након што је 21. јула 2021. године потписан Споразум о сарадњи на дигитализацији Мирослављевог јеванђеља г. Топаловић обратио се медијима и упутио потпредседници Владе и министру културе и информисања писмо које садржи низ пушалних и на друге начине нетачних коментара и тврдњи, али не говори о питању легалности и легитимности фототипског издања нити његовим одликама са становишта науке и струке.
Чињеница да се председник Републике приликом инаугурације свечано заклео над поменутим издањем сведочи о духовном и историјском значају Мирослављевог јеванђеља за национално биће.
Од када је пренет из Хиландара 1896. године заједно са државом Србијом и српским народом је делио и преживео бурне историјске догађаје двадесетог века. Публикација издавачке куће „Досије“ није изменила садржај и симболично значење оригинала. Полагањем заклетве на „Мирослављевом јеванђељу“ председник је изразио поштовање према држави, духовности и традицији.
Непримерено и неодговорно је тумачити овај чин као потврду да у стручном и научном смислу публикација представља адекватан вид заштите културног наслеђа.
Говорећи о издањима рукописних књига, основно мерило успелости било ког покушаја да се предочи изглед споменика писмености јесте веродостојност:
- факсимилно издање у ужем смислу је публикација која опонаша оригинал; и захтева подударање у сваком детаљу, укључујући копирање повеза и штампање на изворном материјалу (у случају Мирослављевог јеванђеља, то је пергамент);
- фототипско издање је публикација која научно утемељено представља и промовише оригинал; његов циљ је да верно представи и утемељено промовише споменик у најбољој научној традицији и у складу са јавним интересом; оно подразумева додавање уских маргина око репродукција да се књижни блок правилно формира, а да се пренесе изворни облик рукописних листова;
Предуслов за публиковање факсимила или фототипског издања је израда на основу висококвалитетних снимака, уз употребу колор-карата, затим, њихова одговарајућа техничка обрада и припрема за штампу, одабир штампарије с адекватном опремом и неуморно сравњивање пробних отисака са сваким листом оригинала док се не достигне задовољавајући квалитет, уз обавезан конзерваторски и експертски надзор над процесом.
Такође, циљ оваквих издања није да себе прикаже као оригинал и да, у крајњој линији, промовише свог издавача, донесећи му славу и замашну зараду, већ да верно представи и вреднује један споменик у најбољој научној традицији и у складу са јавним интересом. Фототипско издање старих рукописа се преко једног века претежно негује у славистици, а одани су јој били и најугледнији домаћи стручњаци, од Љубомира Стојановића преко Владимира Мошина и Димитрија Богдановића до професора Ђорђа Трифуновића.
Став стручне јавности је да публикација издавачке куће „Досије“ из 1998. не испуњава стандарде ни за фототипско издање, ни за факсимил, и да представља неверодостојну имитацију оригинала, о чему говоре следеће чињенице:
- снимци за потребе издања су начињени док је кодекс Јеванђеља био укоричен тако да су, у процесу техничке припреме за штампу, они накнадно кориговани, посебно на прегибима листова, према хрбату, на којима се неретко налазе иницијали;
- димензије репродукција не одговарају оригиналним димензијама листова јер су ивице, због потребе за складним изгледом блока текста, опсечене;
- репродукције не преносе верно особине оригинала у погледу боје мастила, оштрине цртежа, стања пергамента итд, у шта се лако може уверити непосредним сравњивањем, односно упоређивањем са оригиналом;
- услед опредељења да се имитира оригинал, у издању нема извора информација о њему самом (нема насловне странице ни импресума; око репродукованих страна нису остављене маргине које би носиле пагинацију и друге податке), што може да доведе у заблуду и омогућава злоупотребу и манипулације да се ова публикација представи као оригинал
- уз све то, читав процес издавања су пратиле контроверзе, од начина прибављања снимака, преко штампања у Јужноафричкој републици до потоње расподеле тиража што је, између осталог, довело до судског спора о легалности издања. Накнадно је децембра 1999. године потписан Споразум од стране тадашњег министра културе, издавачке куће „Досије“ и ЈП Службени лист СРЈ;
Господин Топаловић је током 2019. иницирао нови издавачки пројекат најављен као „Златно издање Мирослављевог Јеванђеља“ за које је у више наврата покушао да обезбеди финансијску подршку на највишим државним и црквеним положајима док питање легалности и легитимности најављеног издања уопште није покренуо.
Једини битан податак на основу кога је тражио подршку је тврдња да је у штампи обезбеђена тренутно најбоља изводљива репродукција злата којим су, иначе, минијатуре и иницијали оригиналног рукописа украшени што је недовољно да оправда потенцијална буџетска улагања у публикацију која би била баснословно скупа (како се наводи, „15.000 евра по примерку“).
У сваком случају, демонстрирање достигнућа штампарске технике није исто што и предочавање стварног изгледа једног рукописног споменика који је уписан и на УНЕСКО листу „Памћења света“.
За израду ове публикације користили би се стари снимци оригиналног рукописа који су настали пре 25 година у недовољно добрим условима. Дигитално сређивање и кориговање снимака учинили су да они не одговарају стварном изгледу рукописа што ће ускоро потврдити нови дигитални снимци који ће бити доступни јавности.
Одсуство могућности да се штампани отисак упореди са оригиналом у процесу штампе, додатно указују да се ради о још једном подухвату који не иде у смеру веродостојности. Најзад, за тај подухват није добијена сагласност Министарства, сходно одребама Закона о културним добрима. Уколико господин Топаловић не буде испоштовао законску процедуру и буде наставио са припремом новог тиража у комерцијалне сврхе, Министарство ће покренути одговарајући поступак у складу са Законом.
Имајући у виду чињеницу да рукопис није дигитализован и да је последњи пут снимљен пре више од две деценије, те да ти снимци више не поседују квалитет који би их учинио довољним за представљање јавности и израду новог издања, Министарство културе и информисања покренуло је пројекат дигитализације Мирослављевог јеванђеља.
Због специфичности и комплексности самог процеса формирана је Радна група у коју су укључени представници министарства, стручњаци надлежних установа заштите – Народне библиотеке Србије и Народног музеја у Београду и стручни консултанти и сарадници Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, који поседује најсавременију опрему у Србији.
Након што су сагледане све околности и утврђени услови под којима може безбедно и без последица по културно добро да се изврши дигитализација Мирослављевог јеванђеља, Радна група је сачинила Споразум о сарадњи у коме су јасно дефинисани конзерваторски и технички услови као и појединачне обавезе.
Након завршетка прве фазе пројекта, дигитални снимци Мирослављевог јеванђеља биће доступни јавности на Претраживачу културног наслеђа Републике Србије, као и на сајтовима осталих учесника овог процеса.
На овај начин обезбедиће се заштита интегритета, угроженог идентитета и споменичких својстава културног добра као и остварење општег интереса, да културно наслеђе буде доступно свима. Снимци на интернет презентацији биће софтверски заштићени од преузимања у резолуцији прилагођеној само за веб употребу, тако да се не могу неовлашћено користити за штампу или било коју другу врсту квалитетног репродуковања.
Објављивање Мирослављевог јеванђеља повлачи за собом низ специфичности. Од почетка до завршетка, читав процес мора да буде фокусиран на – Мирослављево јеванђеље, на очување његовог споменичког интегритета и на унапређење његовог физичког стања, а не на издање или издавача.
Оно мора да буде верно представљено и културноисторијски вредновано. Други фокус јесте заштита јавног интереса; будући да је реч о споменику писмености од прворазредног значаја за српски национални идентитет, целокупан процес дигитализације биће снимљен и у форми документарног филма јавно представљен.
Реализацијом прве фазе дигитализације рукописа домаћа и светска јавност биће у прилици да се путем дигиталних снимака, добијених применом најсавременије технологије и под будним оком конзерваторско и кустоског надзора, упозна са стварним изгледом рукописа.
Очекујемо да ће ово бити први корак у разрешавању дилема везаних за веродостојност и културноисторијску вредност „Досијеових“ издања.
У наредним корацима радна група биће усмерена на интензивирање сарадње са колегама из иностранства који имају богато искуство у области конзервације и заштите средњовековних рукописа, као и у изради верних факсимила и фототипских издања.
Очекујемо да ће овај пројекат и заједничка сарадња надлежних стручњака испунити све услове и обезбедити да Мирослављево јеванђеље добије професионално издање на које ћемо бити поносни и које ће га достојно представити у Србији и свету“, навела је Ванушић.
-
Београд, 22. децембар 2024.Отворена изложба „Дадо: Историја природе 1953 ‒2000”
-
Рума, 21. децембар 2024.Завршни радови на реконструкцији Спомен-куће Милеве Марић...
-
Ваљево/Мионица, 20. децембар 2024.Улагања државе у установе културе у Колубарском округу
-
Параћин, 19. децембар 2024.Музеј стакларства у Параћину биће завршен у наредне две године
-
Београд, 18. децембар 2024.Представљање српске културе у Јерменији у циљу јачања...
-
Београд/Будимпешта, 16. децембар 2024.Договорени пројекти на јачању сарадње Србије и Мађарске у...
-
Голубац, 12. децембар 2024.Селаковић отворио комплекс Установе културе Музеј Голубац
-
Београд, 12. децембар 2024.Купљена вредна документарна грађа српске научнице Милеве Марић...
-
Косјерић, 11. децембар 2024.Селаковић у Косјерићу открио спомен-плочу Миловану Витезовићу
-
Београд, 10. децембар 2024.Селаковић отворио изложбу „Сазвежђе Доситејˮ