Какве су процене овогодишњег рода пшенице? Да ли ћемо жито опет увозити?
- Надам се да увоза пшенице неће бити већ да ћемо бити његови извозници. Кад то кажем имам на уму процену стручњака о роду нове пшенице од око два милиона тона, затим да извесне количине имамо у резервама и да ће килограм новог рода пшенице бити највероватније девет динара. Дакле, амбари и силоси биће пуни, па је илузорно размишљати о увозу.
Постаје ли наш сељак фирма?
- Ако није, постаће. У пољопривреди најпре треба раздвојити шта је социјални део, а шта је оно од чега може да се солидним радом добро заради. Потези владе су јасни и прецизни. Ако је, на пример, реч о регистрацији пољопривредних газдинстава, онда је то само због једног циља: да се зна ко у овој земљи производи и да сељаци убудуће имају олакшице од државе. Регистрација је добровољна, али они који то не учине неће моћи да добију регресе, субвенције, кредите. Такав сет мера владе раздвојиће трговину од пољопривреде у смислу стицања профита.
Како тече упис сељака у регистар? Када ће они који су се регистровали добити кредит?
- Као и код сваког замашног подухвата, и овде има проблема, али ми гурамо напред. До сада је регистровано око 2.000 газдинстава у Србији. Било је проблема око издавања потврда и легитимација, али смо и то донекле пребродили, предложивши Управи за јавна плаћања да убрза процедуру. Уговор о кредитирању сељака потписало је до сада 13 банака, с тим што су Делта и Војвођанска банка потписале уговор само за краткорочне кредите.
Шта то, конкретно, значи за сељака?
- Са потврдом да су регистровали своје домаћинство, они већ ове недеље могу да оду у једну од 13 банака и да конкуришу за кредит. Списак банака је на сајту Министарства пољопривреде. Планирали смо да целокупан износ краткорочних кредита иде из републичког буџета, а да за дугорочне кредите банка мора да обезбеди 30 одсто свог учешћа.
Шећерна афера је нанела велику штету земљи, али и произвођачима шећерне репе?
- Тачно. Не само произвођачима репе, већ и извозницима, пољопривреди и земљи у целини. Зато ће бити веома тешко да докажемо да сада радимо по пропису, да поштујемо и процедуру и квалитет. Европа од нас тражи да прецизно утврдимо који шећер се увози у СЦГ, а који извози. Преговори о превазилажењу ове, за нас сасвим сигурно мучне ситуације трају, али све то не иде глатко.
Није то једина препрека нашем аграру на путу за Европу?
- Наравно да није. Своје тржиште Европа нам је отворила још пре четири године. Она хоће и јасно дефинисану државу и исто такву пољопривреду. Жели, заправо, да види институције и да прати производњу, од почетка до краја, до извоза на европско тржиште. Таква роба мора да има најбољи квалитет, сертификат и да су прецизни рокови испоруке. Код нас није баш тако. Јер, у Србији као да постоји жеља да прескачемо нормалну процедуру, да је избегавамо, а за поједине, чак и једноставне ствари и немамо прописану процедуру. И то је препрека за одлазак робе на европско тржиште. Па ипак, нема нам назад. Ако хоћемо да са нашим производима конкуришемо на европском тржишту, онда све што од нас траже морамо да испоштујемо.
Министарство пољопривреде планирало је и да обезбеди бесповратна средства сељацима млађим од 40 година, пре свега за производњу воћа, лековитог биља, повртарских култура, али и за сточарство.
- Важно је што пре поднети конкретан програм онога што се жели да производи. Сељацима у том случају дајемо 40 до 50 одсто бесповратних средстава од вредности пројекта.