Министарка заштите животне средине у Влади Републике Србије Ирена Вујовић саопштила је да радови на замени 50 година старих котлова у крагујевачкој топлани могу да почну, након што је данас потписан уговор са извођачем радова.
Министарка заштите животне средине у Влади Републике Србије Ирена Вујовић саопштила је да радови на замени 50 година старих котлова у крагујевачкој топлани могу да почну, након што је данас потписан уговор са извођачем радова.
Вујовић је након потписивања уговора, којем су присуствовали и градоначелник Крагујевца Никола Дашић и директор топлане „Енергетика“ Андреја Илић, истакла да ће квалитет ваздуха у Крагујевцу бити значајно бољи када се заврше радови.
Она је прецизирала да ће радове изводити конзорцијум који чине "Енерготехника Јужна Бачка", "Реминг", "Јадран" и "АГ институт", у оквиру пројекта комплетне реконструкције топлане „Енергетика“ у Крагујевцу, која се спроводи уз подршку ЕБРД.
Ово су одличне вести, посебно ако имамо у виду то да је градска топлана један од највећих загађивача у Kрагујевцу, навела је министарка и објаснила да је циљ да комплетна топлана пређе на еколошки прихватљивији енергент, што ће у значајној мери побољшати квалитет ваздуха, а самим тим и квалитет живота грађана у Kрагујевцу.
Вујовић је исказала захвалност Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) која је препознала проблем и што смо заједно максимално убрзали решавање.
Откад смо у јануару констатовали колики је ово проблем за грађане Крагујевца, успели смо да у веома кратком року прођемо кроз све потребне предрадње и да већ сада потпишемо уговор са извођачем, указала је министарка.
Она је подвукла да се извођач обавезао да заврши радове у року од 120 дана како би нова, енергетски ефикаснија топлана, могла да буде пуштена у пробни рад већ у предстојећој грејној сезони.
Према њеним речима, процене су да ће, када се реализује овај велики пројекат, емисије угљен-диоксида у центру града бити смањене за 66 одсто, азот оксида за приближно 90 одсто, док ће емисија честица бити елиминисана.
Вујовић је пренела захвалност партнерима из ЕБРД што нас подржавају у спровођењу еколошких пројеката и активности којима је циљ побољшање квалитета ваздуха, објаснивши да оваквим капиталним пројектима, осим што решавамо деценијске проблеме, унапређујемо и стање животне средине.
Апсолутни приоритет нам је, како је подвукла, решавање проблема аерозагађења и у наредном периоду ћемо на томе радити још енергичније, за чистију будућност наредних генерација.
Она је прецизирала да је модернизација котлова само прва фаза пројекта, док ће у другој бити решен и проблем депоније пепела која се налази у комплексу топлане “Енергетика”, за коју се тренутно ради студија.
Са депоније ће се уклонити 40.000 тона деценијама нагомиланог пепела, а новог неће ни бити, јер ће се угаљ који га ствара потпуно избацити из употребе, нагласила је министарка.