У саопштењу се наводи да је Рашковић-Ивић у данашњем обраћању учесницима годишњег састанка ОЕБС-а о људским ресурсима "Људска димензија", који се одржава у Варшави од 2. до 12. октобра, упозорила на то да је опасно окретати главу од систематског кршења људских права на Косову и Метохији.
Она је оценила да би омбудсман, и то међународни, који би се бавио само људским правима Срба и других неалбанаца био од велике помоћи за те заједнице и њихов опстанак, док би ОЕБС могао да пружи помоћ у процесу успостављања механизма за спречавање мајоризације над Србима у њиховом будућем учешћу у Скупштини Косова.
Рашковић-Ивић је поново указала на веома тежак положај српске и других неалбанских заједница на Космету, као и на одсуство продуктивног деловања међународне заједнице ради спречавања кршења људских права и заштите ових угрожених заједница.
Упознајући учеснике скупа са стањем људских права и слобода на Косову и Метохији, Рашковић-Ивић је подсетила на то да Србија, као потписница многих међународних инструмената људских права, наставља да поштује све обавезе преузете према међународном праву, укључујући и политичке обавезе сходно документу ОЕБС-а "Људска димензија".
Истовремено, она је истакла да Србија као део својих обавеза прихвата и поздравља сваку прилику за посматрање њеног рада, као помоћ у прилагођавању својих унутрашњих политика међународним стандардима.
Међутим, како је нагласила, у покрајини Косово и Метохија, која је стављена под управу Мисије УН под чијим руководством делују и мисије ОЕБС-а и Европске уније, обавезе из "Људске димензије" не само да су у пракси ускраћене већ у суштини подлежу политичким преговорима.
Она је указала на то да и преговори у Бечу, под окриљем УНОСЕК-а, третирају основна људска права Срба и других неалбанаца као средство за цењкање и оценила да је тако исполитизована и условљена употреба и злоупотреба људских права неприхватљива.
Рашковић-Ивић је навела да ниједна институција на Космету не прати да ли међународне власти или привремене институције самоуправе испуњавају своје обавезе, нарочито од када је своју мисију завршио међународни омбудсман Марек Новицки који је скретао пажњу на то да за притужбу против међународних власти нема могућности за правни лек и одштету.
Такође, она је указала на то да Уредба УНМИК-а, која набраја све међународне инструменте људских права, не подразумева да су сви ти међународни уговори и конвенције на било који начин обавезујући за УНМИК.
Према њеним речима, УНМИК-ови извештаји Савету безбедности УН, који само говоре о напретку људских права, јесу директни резултат непостојања независног и институционалног праћења и извештавања.
Таква слика има искључиво политичку сврху, а то је давање статуса Космету што пре и супротно међународно признатим вредностима поштовања суверенитета и територијалног интегритета демократских земаља, рекла је Рашковић-Ивић и поставила питање шта, на основу таквог тренда, може да се очекује у наредних неколико година у случају наметнуте независности Косова.