П:
О:
Читај ми
Кроз Устав унутрашњим правом потврдити приврженост поштовању међународног права
Београд,
13. октобар 2006.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је у разговору за данашње издање дневног листа „Политика” да је убрзањем преговора о будућем статусу Космета постало веома важно да Србија кроз Устав истакне приврженост поштовању међународног права и то потврди својим унутрашњим правом.
Аутор:
Политика
Коштуница је додао да је то учињено уношењем јасне уставне одредбе да је Косово и Метохија саставни део Србије и да у њеном оквиру треба да има суштинску, дакле веома високу аутономију.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Разлози за доношење новог Устава:
– Србији је потребан устав, јер је оно што чини идентитет једне државе управо устав. Свет обично идентитет неке државе види у симболима: застави, грбу и химни. Прихватање тих симбола пре две године у Народној скупштини Србије примљено је веома добро. Али у идентитету државе недостајао је тај најважнији, четврти стуб – устав. То питање постаје више него актуелно оног тренутка када постојећи Устав Србије више није одговарао њеном новом карактеру самосталне државе. Чињеница је и да је један од услова прикључивању ЕУ да усвојимо нови Устав.
Временски гледано, прави моменат за дисконтинуитет био је пре шест година. После шест година отварати питање континуитета и дисконтинуитета, пошто је у међувремену донет низ добрих закона, пошто су изграђене стабилне демократске институције, пошто је било толико избора у Србији – чини ми се да не представља добар пут. Овог пута то ће бити Устав иза којег је стала цела Скупштина и зато ће се овај поступак доношења новог Устава показати благотворним. Показало се да су сви посланици у Народној скупштини Србије гласали за тај Устав, а показаће се, убеђен сам, да ће му на референдуму грађани дати широку и недвосмислену подршку.
Странке су тражиле различита решења у Уставу, приступиле су му начелно и, на крају крајева, дошли смо до сагласности свих. Најкраће речено, формула те сагласности по мени је следећа: веома истакнуте демократске институције и људска и мањинска права у Уставу као коректив ограничења сваке власти, с једне стране, и, с друге стране, очување државне целине.
Јавна расправи о новом Уставу:
– Ово је трећа јавна расправа која се води о овом Уставу у Србији. Прва је почела 2000. године, обећањем да ће устав бити врло брзо донет, за шест месеци. То се није десило. А онда су почели да се нижу предлози, пројекти устава (више од десет) који су потекли од различитих невладиних организација и политичких странака. Мислим да није било устава којем је претходио толико велики број уставних пројеката. Особеност целом процесу даје то што имате поједине стручњаке за уставно право који су учествовали чак у неколико пројеката, па су каткад предлагали различита решења. Друга расправа започела је 30. марта 2004. године када је Скупштина прогласила приступање промени Устава и када су скупштински одбор и пододбор у том погледу били обавезани на то да се укључе у овај посао. А онда је Влада Србије у јуну исте године поднела свој Нацрт устава. Почетком 2005. придружио се својим Нацртом и председник Републике, и од тада у уставном одбору и пододбору траје расправа о Уставу на основу многих сугестија, предлога и мишљења.
Подсетио бих и на још једну страну јавне расправе. У нашој прошлости јавна расправа је била карактеристична за онај најгори комунистички период у развоју Југославије, када је служила као покриће за наметнута законска и уставна решења. То је Устав из 1974. године или амандмани који су му претходили.
Одзив грађана на предстојећем референдуму:
– Ја сам кренуо са кампањом од севера, од Суботица и Бечеја, затим сам био у Новом Пазару, Тутину, Рашкој... Заправо сам и пошао логиком: хајде да видимо и да разговарамо са свим националним заједницама о томе која је предност овог Устава. Ако националним мањинама овај Устав одговара, ако се осећају добро у њему, ако осећају Србију као своју кућу, онда смо остварили заједнички циљ. Око шездесетак одредби о људским и мањинским правима дају решења која су врло добра и која су највећим делом преузета из мале повеље која је пратила Уставну повељу. Има решења која су на неки начин и револуционарна – рецимо, постигнути ниво права националних мањина се не може смањивати, не може се вештачки мењати састав вишенационалних заједница који би довео до смањења броја припадника одређених националних мањина, ту су и одредбе о позитивној дискриминацији итд.
Најава косовске стране да креће у дипломатску офанзиву:
– То показује да су се прилике промениле. Ми ни 24. јула у Бечу, на разговорима са самим врхом косовских Албанаца, нисмо чули ни један једини разлог у прилог независности. Тако да је то једна необразложена жеља или жеља без утемељеног покрића.
О могућем насиљу на Косову, пошто се из Приштине чују претње да ће уследити последице ако решење не буде независност:
– У руководећим принципима Контакт групе искључује се свака могућност насилног решавања и наметнутог решења. То је веома важно истаћи, зато што специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари мало-мало па релативизује потребу за компромисом и наговештава нам да, ако се до решења не може доћи преговорима, онда до њега мора доћи на неки други начин. Треба подсетити на чињеницу да је његов мандат био да обезбеди разговоре и компромис, а не да намеће решење.
Наводи да се као предуслов за разорочавање одлуке о статусу Космета помињу усвајање Устава и расписивање избора:
– За нас је лицитирање нашим унутрашњим питањима потпуно неприхватљиво. То је унутрашња ствар Србије и нас једноставно та наводна благонаклоност Ахтисарија или било ког међународног званичника – не интересује. Ми се залажемо за одрживо решење за Косово и Метохију, решење које ће донети стабилност региону. Изборе опредељују кораци који су до сада предузети: за нама је усвајање Устава у Скупштини, затим долази референдум, а после, уз уставни закон о спровођењу Устава, треба одредити време за изборе. То време треба да буде што пре, просто да бисмо у континуитету имали цео процес.
Сачекајмо да Устав буде усвојен и да се још једанпут нађу сви они који су допринели да он буде усвојен у Скупштини, да се договоре и усагласе око тих рокова. Понављам још једанпут: што пре, то боље.
Министри у оставци, као и непотврђивање избора министара одбране и спољних послова:
– Сада је једна ствар важна, а то је да успешно пређемо референдум. Све друго препустимо да се реши после референдума. Имамо референдум о Уставу и могућност да Србија после дуго времена први пут добије један добар Устав иза којег стоје грађани, најшира јавност и политичке странке. То је само по себи велика ствар. На корак смо до новог Устава.
Да ли то значи да сте спремни да због референдума изгубите Владу:
– Јесам, спреман сам да изгубим, а да Србија добије Устав. Мислим да ће све доћи на своје, Србија ће добити Устав, па ће доћи избори, нова скупштина и нова влада, као и нов систем институција у складу са новим Уставом и онда ћемо видети како та влада изгледа.
Резултати рада Скупштине Србије:
– Скупштина је много урадила у протеклом периоду, донела је низ добрих и важних закона.
Спровођење Акционог плана:
– Ја сам задовољан оним што је урађено. То је веома много посла, на којем раде људи који уживају поверење и Србије, и Брисела, и Хага. Специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић урадили су много и настављају даноноћно да раде.
Што се Владе тиче, ствар је једноставна - овде се ради о чињеницама и о јасној политичкој решености. Много је урађено, прописи су мењани, предузете су акције, а што је најважније – ниједна влада у целом региону нема такав резултат у сарадњи са Хашким трибуналом као ова Влада Србије.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Разлози за доношење новог Устава:
– Србији је потребан устав, јер је оно што чини идентитет једне државе управо устав. Свет обично идентитет неке државе види у симболима: застави, грбу и химни. Прихватање тих симбола пре две године у Народној скупштини Србије примљено је веома добро. Али у идентитету државе недостајао је тај најважнији, четврти стуб – устав. То питање постаје више него актуелно оног тренутка када постојећи Устав Србије више није одговарао њеном новом карактеру самосталне државе. Чињеница је и да је један од услова прикључивању ЕУ да усвојимо нови Устав.
Временски гледано, прави моменат за дисконтинуитет био је пре шест година. После шест година отварати питање континуитета и дисконтинуитета, пошто је у међувремену донет низ добрих закона, пошто су изграђене стабилне демократске институције, пошто је било толико избора у Србији – чини ми се да не представља добар пут. Овог пута то ће бити Устав иза којег је стала цела Скупштина и зато ће се овај поступак доношења новог Устава показати благотворним. Показало се да су сви посланици у Народној скупштини Србије гласали за тај Устав, а показаће се, убеђен сам, да ће му на референдуму грађани дати широку и недвосмислену подршку.
Странке су тражиле различита решења у Уставу, приступиле су му начелно и, на крају крајева, дошли смо до сагласности свих. Најкраће речено, формула те сагласности по мени је следећа: веома истакнуте демократске институције и људска и мањинска права у Уставу као коректив ограничења сваке власти, с једне стране, и, с друге стране, очување државне целине.
Јавна расправи о новом Уставу:
– Ово је трећа јавна расправа која се води о овом Уставу у Србији. Прва је почела 2000. године, обећањем да ће устав бити врло брзо донет, за шест месеци. То се није десило. А онда су почели да се нижу предлози, пројекти устава (више од десет) који су потекли од различитих невладиних организација и политичких странака. Мислим да није било устава којем је претходио толико велики број уставних пројеката. Особеност целом процесу даје то што имате поједине стручњаке за уставно право који су учествовали чак у неколико пројеката, па су каткад предлагали различита решења. Друга расправа започела је 30. марта 2004. године када је Скупштина прогласила приступање промени Устава и када су скупштински одбор и пододбор у том погледу били обавезани на то да се укључе у овај посао. А онда је Влада Србије у јуну исте године поднела свој Нацрт устава. Почетком 2005. придружио се својим Нацртом и председник Републике, и од тада у уставном одбору и пододбору траје расправа о Уставу на основу многих сугестија, предлога и мишљења.
Подсетио бих и на још једну страну јавне расправе. У нашој прошлости јавна расправа је била карактеристична за онај најгори комунистички период у развоју Југославије, када је служила као покриће за наметнута законска и уставна решења. То је Устав из 1974. године или амандмани који су му претходили.
Одзив грађана на предстојећем референдуму:
– Ја сам кренуо са кампањом од севера, од Суботица и Бечеја, затим сам био у Новом Пазару, Тутину, Рашкој... Заправо сам и пошао логиком: хајде да видимо и да разговарамо са свим националним заједницама о томе која је предност овог Устава. Ако националним мањинама овај Устав одговара, ако се осећају добро у њему, ако осећају Србију као своју кућу, онда смо остварили заједнички циљ. Око шездесетак одредби о људским и мањинским правима дају решења која су врло добра и која су највећим делом преузета из мале повеље која је пратила Уставну повељу. Има решења која су на неки начин и револуционарна – рецимо, постигнути ниво права националних мањина се не може смањивати, не може се вештачки мењати састав вишенационалних заједница који би довео до смањења броја припадника одређених националних мањина, ту су и одредбе о позитивној дискриминацији итд.
Најава косовске стране да креће у дипломатску офанзиву:
– То показује да су се прилике промениле. Ми ни 24. јула у Бечу, на разговорима са самим врхом косовских Албанаца, нисмо чули ни један једини разлог у прилог независности. Тако да је то једна необразложена жеља или жеља без утемељеног покрића.
О могућем насиљу на Косову, пошто се из Приштине чују претње да ће уследити последице ако решење не буде независност:
– У руководећим принципима Контакт групе искључује се свака могућност насилног решавања и наметнутог решења. То је веома важно истаћи, зато што специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари мало-мало па релативизује потребу за компромисом и наговештава нам да, ако се до решења не може доћи преговорима, онда до њега мора доћи на неки други начин. Треба подсетити на чињеницу да је његов мандат био да обезбеди разговоре и компромис, а не да намеће решење.
Наводи да се као предуслов за разорочавање одлуке о статусу Космета помињу усвајање Устава и расписивање избора:
– За нас је лицитирање нашим унутрашњим питањима потпуно неприхватљиво. То је унутрашња ствар Србије и нас једноставно та наводна благонаклоност Ахтисарија или било ког међународног званичника – не интересује. Ми се залажемо за одрживо решење за Косово и Метохију, решење које ће донети стабилност региону. Изборе опредељују кораци који су до сада предузети: за нама је усвајање Устава у Скупштини, затим долази референдум, а после, уз уставни закон о спровођењу Устава, треба одредити време за изборе. То време треба да буде што пре, просто да бисмо у континуитету имали цео процес.
Сачекајмо да Устав буде усвојен и да се још једанпут нађу сви они који су допринели да он буде усвојен у Скупштини, да се договоре и усагласе око тих рокова. Понављам још једанпут: што пре, то боље.
Министри у оставци, као и непотврђивање избора министара одбране и спољних послова:
– Сада је једна ствар важна, а то је да успешно пређемо референдум. Све друго препустимо да се реши после референдума. Имамо референдум о Уставу и могућност да Србија после дуго времена први пут добије један добар Устав иза којег стоје грађани, најшира јавност и политичке странке. То је само по себи велика ствар. На корак смо до новог Устава.
Да ли то значи да сте спремни да због референдума изгубите Владу:
– Јесам, спреман сам да изгубим, а да Србија добије Устав. Мислим да ће све доћи на своје, Србија ће добити Устав, па ће доћи избори, нова скупштина и нова влада, као и нов систем институција у складу са новим Уставом и онда ћемо видети како та влада изгледа.
Резултати рада Скупштине Србије:
– Скупштина је много урадила у протеклом периоду, донела је низ добрих и важних закона.
Спровођење Акционог плана:
– Ја сам задовољан оним што је урађено. То је веома много посла, на којем раде људи који уживају поверење и Србије, и Брисела, и Хага. Специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић урадили су много и настављају даноноћно да раде.
Што се Владе тиче, ствар је једноставна - овде се ради о чињеницама и о јасној политичкој решености. Много је урађено, прописи су мењани, предузете су акције, а што је најважније – ниједна влада у целом региону нема такав резултат у сарадњи са Хашким трибуналом као ова Влада Србије.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација