Чомић је на скупу, који је окупио различите представнике власти, цивилног сектора, академске заједнице и других учесника јавног живота, истакла да је потребно направити план чији ће резултат бити много бољи живот Рома 2030. године него што је то данас.
Наша идеја, али и принцип ресорног министарства, јесте да се ништа не одлучује о Ромима без њиховог учешћа, јер је та заједница једнако ресурс за одговоре на све оно што нас чека у будућности, навела је она.
Према њеним речима, дијалог о Ромима почиње у тренутку када је ромска заједница изнедрила читаву генерацију младих и образованих људи, спремних да допринесу укупном развоју Србије.
Председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић упозорио је на то да велики број Рома у Србији живи испод границе сиромаштва, са ниским образовним нивоом и краћим животним веком од просека популације.
Накић је нагласио да, упркос напретку који је приметан последњих година, Роми спадају у једну од најдискриминисанијих категорија становништва.
Економско оснаживање са собом повлачи социјално укључивање, пре свега образовање, становање, здравствену и социјалну заштиту и најдиректније утиче на подизање животног стандарда грађана, објаснио је он.
Роми, како је навео, представљају неискоришћени потенцијал и људски ресурс, а дуално образовање је велика шанса за ову заједницу.
Последњих година је све приметнији тренд потражње за занатлијама различитих профила. То су добро плаћени послови, али се треба усредсредити на мере које ће помоћи високообразованим Ромима да што пре дођу до посла у струци, предочио је Накић.
Заменица шефа Мисије Савета Европе у Србији Надиа Ћук указала је на то да се велики број Рома и Ромкиња у алармантној мери сусреће са вишеструком дискриминацијом на неколико важних поља, од образовања до запошљавања, пружања здравствене неге, социјалне заштите, становања.
Она је поручила да промоција оснаживања ове заједнице није само дужност државе и институција, већ тест демократичности друштва.
Став Савета Европе, како је нагласила, јесте да је оснаживање Рома и Ромкиња од виталне важности за изградњу једног праведног, инклузивног и просперитетног друштва.
Државна секретарка Министарства за рад, борачка и социјална питања Стана Божовић објаснила је да су из делокруга рада институције коју представља важна два циља – социјална политика и запошљавање, на које се настављају други, попут становања и здравствене заштите.
Окупљенима се онлајн укључењем обратила и председница Фондације БФПЕ за одговорно друштво Соња Лихт, која је посебан акценат ставила на то да проблеме не треба посматрати само из контекста како да ромска заједница живи боље, већ како они могу да допринесу друштву својом економском ангажованошћу.
Шеф Канцеларије за интеграцију Рома при Регионалном савету за сарадњу Орхан Усеин подвукао је да велики број Рома нема приступ електричној енергији, интернету и рачунарима, те се за време пандемије показало да је чак 25 одсто деце имало проблема у праћењу наставе.
Економско оснаживање Рома, нарочито у условима пандемије, захтева инсистирање на изградњи људског капитала због мањка вештина, али треба размишљати и о инфраструктурним инвестицијама, поручио је Усеин.
Посланица у Скупштини АП Војводине и припадница ромске националне мањине Јелена Јовановић истакла је да одговорност за испуњавање циљева одрживог развоја није само на Влади, већ и на пословној, академској заједници, цивилном друштву и свим заинтересованим чиниоцима.
Има још пуно посла, али ме посебно радује то што расте број деце која похађају први разред основне школе, навела је она и изнела податак да је свега два одсто Рома и Ромкиња део академске заједнице.