Кисић Тепавчевић је том приликом истакла да су речи Крф и Видо симболи бола, храбрости и поноса, и додала да су албанска голгота и боравак Срба на Крфу и Виду од 1916. до 1918. године неповратно уткани у колективну свест наших народа, као време великог страдања, несебичног јунаштва и истинске хуманости.
Ово место на ком почивају наши преци није само место страдања, већ и васкрснућа српске војске. Велика жртва спојила је наша два народа у нераскидиво пријатељство. Зато је важно да разумемо шта нам преци поручују и да са овог места одлучно кажемо да смо опредељени за мир, живот у заједништву, разумевање и сарадњу, нагласила је она.
Према њеним речима, сећајући се наших славних предака не смемо да заборавимо страхоте рата и зато је наша дужност да учинимо све да се тако нешто више никада понови.
Наша је дужност и одговорност да негујемо сећање на наше претке, њихово јунаштво и страдање, као и да истрајемо у грађењу друштва заснованог на вредностима и идеалима хуманизма и ненасиља, поручила је министарка.
Она је додала да данашњи дан треба да буде још један апел за мир, разумевање и толеранцију међу народима, религијама и државама, истакавши да је то прави начин да се одужимо нашим прецима и да им покажемо да су нас научили правим, истинским вредностима.
Њихова жртва је велика, захваљујући њима ми данас корачамо у слободи. Зато је наша одговорност да будемо мудри и истрајни у изградњи заједничке будућности, која је заснована на равноправности и међусобном разумевању, поручила је Кисић Тепавчевић.
Министарка jе у оквиру церемоније положила венац у Маузолеју и на спомен обележје Морнарички крст, након чега је положила венац и на отвореном мору, у „Плаву гробницу“.
Она је у Спомен књигу у Маузолеју уписала: „Србија ће вечно памтити ваше јунаштво. Јунаци наши, ви који сте своје животе оставили на острвима Крф и Видо, нека вам је вечна слава и хвала“.
Обележавању годишњице искрцавања српске војске на острво Видо присуствовала је и председница Републике Српске Жељка Цвијановић.
Пошту српским војницима одале су и делегације Министарства одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Општине Централни Крф, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда.