Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да уређењем санитарне депоније "Винча" показујемо одговоран приступ према заштити животне средине, али и према циркуларној економији и зеленој транзицији, која је један од два приоритета актуелне владе.
П:
О:
Читај ми
Уређење депоније у Винчи највећи еколошки пројекат у Србији
Београд,
28. септембар 2021.
Брнабић је приликом обиласка нове санитарне депоније "Винча" изјавила да је досадашња несанитарна депонија – сметлиште у овом делу Београда било једно од 50 највећих еколошких проблема на свету и други највећи проблем на европском континенту.
Пројекат уређења санитарне депоније, како је истакла, највећи je еколошки пројекат у Србији, који се ради преко јавног партнерства са француско-јапанским конзорцијумом.
Она је подсетила на то да је београдска депонија доспела на еколошку црну листу зато што је у последњих 45 година емитовано више од пет милијарди кубних метара метана у атмосферу.
Грађани Београда дневно генеришу између 1.500 и 1.600 тона комуналног отпада, који се 45 година таложио на неусловној и несанитарној депонији, због чега смо имали много проблема, али и били узрочници емисије гасова са ефектом стаклене баште и један од највећих загађивача у Европи, подвукла је Брнабић.
Према њеним речима, пројекат уређења санитарне депоније има пет малих пројеката, од којих су два већ завршена: затварање старе депоније, што је урађено 2. августа и отварање депоније за одлагање и рециклажу грађевинског отпада, што је завршено 18. августа.
Трећа компонента је изградња електране за спаљивање комуналног отпада, што ће бити завршено у новембру 2022. године и од следеће грејне сезоне у Београду имаћемо десет одсто укупне топлотне енергије из отпада, док ће пет одсто електричне енергије долазити из овог извора, рекла је премијерка.
Она је додала да је предвиђена и изградња електране која ће претварати депонијски гас у електричну енергију, а да је пети пројекат у оквиру уређења санитарне депоније изградња постројења за пречишћавање отпадних вода.
У Европи постоје 492 оваква постројења. Оно је у складу са најбољим стандардима ЕУ, а ми ћемо по први пут у Србији добили топлотну и електричну енергију из отпада, рекла је Брнабић.
Председница Владе је указала на то да је до сада 70 одсто електричне енергије долазило из термоелектрана, а да је тек 2014. године почело да се улаже у постројење за одсумпоравање.
Преко 600 милиона евра је уложено у постројења за одсумпоравање које је завршено за термоелектрану Костолац Б, а очекујемо да до краја године буде расписан тендер за изградњу постројења за одсумпоравање у Костолцу у блоку А, закључила је Брнабић.
-
Београд, 21. новембар 2024.Србија и Словачка унапређују сарадњу у бројним областима
-
Београд, 21. новембар 2024.Влада повлачи Предлог закона о допуни Закона о високом...
-
Београд, 21. новембар 2024.Вучевић дочекао премијера Словачке испред Палате Србија
-
Београд, 20. новембар 2024.Успостављање чвршћих веза и конкретне сарадње Србије и Тувалуа
-
Београд, 20. новембар 2024.Велики значај волонтерских спасилачких организација
-
Београд, 20. новембар 2024.Србијa посвећена унапређењу свеукупне сарадње са Холандијом
-
Београд, 20. новембар 2024.Премијер одао пошту патријарху Иринеју
-
Београд, 19. новембар 2024.Вучевић на београдском аеродрому испратио председника...
-
Београд, 15. новембар 2024.Даљи развој наше државе уз фискалну и монетарну стабилност
-
Косјерић, 14. новембар 2024.Инфраструктурни пројекти у Косјерићу вредни 480 милиона динара