Истраживање Министарства за европске интеграције Владе Републике Србије о односу грађана Србије према Европској унији показало је да чланство у ЕУ подржава 57 одсто наших грађана, што је најбољи резултат у последњих пет година.
Истраживање Министарства за европске интеграције Владе Републике Србије о односу грађана Србије према Европској унији показало је да чланство у ЕУ подржава 57 одсто наших грађана, што је најбољи резултат у последњих пет година.
Ако би референдум био расписан сутра, 57 одсто грађана гласало би за улазак земље у ЕУ, што је осам одсто више у односу на прошлу годину, 30 одсто њих би било против, уз смањен број неопредељених на 12 одсто, резултат је истраживања спроведеног крајем јула и почетком августа.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић навела је да то показује да је наше друштво ипак фокусирано на будућност и на оно што су квалитетне реформе.
Јоксимовић је оценила да 57 одсто подршке процесу јасно говори о рационалном односу грађана према ЕУ и у прилог владине политике приступања ЕУ и реформама које се на том путу спроводе.
Највише грађана – 83 одсто наводи да би реформе требало спроводити због стварања боље Србије, а не зато што су услов за чланство.
Према њеним речима, тај податак је можда још значајнији, јер значи да постоји веома реалан суд јавности о томе да Србија мора да се мења пре свега због себе и добробити својих грађана, а не само због приступања Унији.
Она је истакла да је важно то што грађани уважавају реалност у сагледавању свих елемената политике проширења, како позитивних и оних на које радом можемо да утичемо, тако и укупни шири политички контекст – кризу изазвану актуелном пандемијом, прелазак на нову методологију преговора о чланству, као и започету дебату у самој Унији о сопственој будућности, политику миграција.
Приступ Владе Србије је у потпуности у складу са порукама европских партнера да је важно да очекивања грађана буду у сагласју са стварношћу, уз јасну европску перспективу, као и усмерена на користи које од тог процеса могу да имају и пре самог чланства у Унији.
Када је реч о видљивости пројеката које је ЕУ финансирала, 50 одсто зна за бар један такав пројекат, највише у области заштите животне средине 21 одсто, пољопривреде и здравства 11 одсто, образовања, науке и иновација 10, те реформе јавне управе седам одсто.
Као највећег даваоца међународне развојне помоћи Србији од 2000. године до данас, грађани виде Европску унију.
Чак се 41 одсто испитаника изјаснило да зна да је Унија у последњих 20 година највећи донатор. Потом, 34 одсто сматра да је то Кина, 11 одсто Русија, док по пет одсто грађана мисли да су то Норвешка и Јапан.
Готово половина испитаника – 48 одсто сматра да би чланство у ЕУ било добра ствар, 27 одсто има неутралан став, док њих 23 одсто улазак земље у ЕУ види као лоше.
За петину ЕУ представља више могућности за запошљавање, 16 одсто чланство види као могућност да путују где год желе унутар ЕУ, а 14 одсто да је то пут ка бољој будућности младих.
Четвртина анкетираних мисли да ће преговори Србији донети бољи живот и нова радна места, 19 процената сматра да ће бити више административних обавеза, 18 одсто бољи имиџ Србије, 17 процената да ћемо имати приступ много већим европским фондовима, 12 већу безбедност, док само осам процената испитаника мисли да чланство неће донети ништа добро.
На питање које реформе имају најпозитивнији ефекат на свакодневни живот, 62 одсто сматра да су то оне у здравственом ситему, 60 у заштити животне седине, 54 у пољопривреди, 51 у области заштите потрошача, 50 у борби против корупције, за 49, односно 48 у области јавне управе и људских права.
Реформе имају најпозитивнији ефекат на правосуђе по мишљењу 36 одсто грађана.