Малетић је у изјави за агенцију Танјуг навела да се, према коначним подацима, у евиденцији Републичке изборне комисије (РИК) налази укупно 18.093 регистрована грађана с правом гласа из иностранства, за које ће, одлуком РИК-а, гласање бити спроведено у 40 амбасада и конзулата Србије у укупно 24 земље.
Гласање ће, као и за грађане који живе у Србији, бити одржано 28. и 29. октобра - од 7 до 20 часова по локалном времену, а због временске разлике у земљама као што су САД и Канада, гласање ће бити обављено дан раније, 27. и 28. октобра, како би се обезбедило да на свим местима гласање буде завршено у недељу до 20 часова по средњоевропском времену, рекла је Малетић.
Она је додала да ће држављани Србије који живе у иностранству гласати у нашим дипломатско-конзуларним представништвима у Сиднеју, Бечу, Салцбургу, Грацу, Бриселу, Лондону, Атини, Риму, Трсту, Милану, Торонту, Триполију, Скопљу, Москви, Берлину, Диселдорфу, Минхену, Штутгарту, Хамбургу, Франкфурту на Мајни, Вашингтону, Њујорку, Чикагу, Братислави, Паризу, Лиону, Стразбуру, Хагу, Берну, Женеви, Цириху, Стокхолму, Малмеу, Ослу, Алжиру, Варшави, Копенхагену, Тел Авиву, Дамаску и Преторији.
Према њеним речима, избор гласачких места је одређен у складу с бројем српских држављана који живе на одређеном подручју, уз напомену да је минималан број за отварање гласачког места 100 регистрованих гласача.
Највише гласача за предстојећи референдум регистровано је у Немачкој - 6.190, Француској 1.673 и Швајцарској 1.495, док је у САД регистровано укупно 840 гласача на сва три гласачка места.
Малетић је оценила да је конзулатима и амбасадама дато реално мало времена за ажурирање гласачких спискова, због чега је број регистрованих гласача мањи него што је могао бити.
Она је објаснила да је од тренутка доношења одлуке, 2. октобра, до 7. октобра, када је био крајњи рок за достављање података за ажурирање гласачких спискова, дипломатско-конзуларним представништвима и грађанима у иностранству остављено само неколико дана да реагују.
Конзулати и амбасаде су добили спискове од РИК-а тек 4. или 5.октобра, тако да је и поред њиховог максималног ангажовања, људима у дијсапори остављено свега два дана да провере да ли су евидентирани и да евентуало доставе своје податке.
Према њеним речима, Министарство за дијаспору и Министарство спољних послова предложили су да рок за достављање података буде продужен до 11. октобра, и били су максимално ангажовани на обавештавању наших грађана у иностранству.
Малетић је истакла да ће овога пута на свако бирачко место у иностранству отпутовати само по један члан гласачког одбора из Србије, што је главни разлог због чега ће трошкови бити знатно мањи него пре две године, када су изборима присустовали и посматрачи из редова политичких странака.
Министарство за дијаспору за сада нема података о томе да ли ће гласању у амбасадама и конзулатима евентуално присустовати независни посматрачи, рекла је Малетић и додала да ће гласачке одборе за референдум чинити по шест чланова, од којих су пет службеници дипломатско-конзуларних представништава, а један члан је из Министарства спољних послова у Београду.
Члан који долази из Србије задужен је за то да донесе гласачки материјал и да РИК-у по завршетку референдума достави гласачке листиће и записник, чиме је обезбеђена максимална поузданост процедуре.
На питање због чега за дијаспору није предвиђено гласање поштом или мејлом, што је пракса у више европских земаља, Малетић је рекла да још није дошло до промене изборног закона који је у надлежности Министарства за државну управу и локалну самопураву.
Поводом навода да у иностранству живи приближно четири милиона Срба, Малетић је нагласила да је тај број, према подацима Министарства за дијаспору, нешто више од 3 милиона и да обухвата и стране држављане спрског порекла или пореклом из Србије, а који из неког разлога немају држављанство или пасош Србије.