П:
О:
Читај ми
Србија се 2007. године потпуно раздужује према ММФ-у
Београд,
20. октобар 2006.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да је Србија завршила трогодишњи аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) у фебруару ове године и да је на основу њега добила и додатни отпис дуга према Париском клубу поверилаца.
Млађан Динкић
Динкић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да су, имајући у виду снажан скок девизних резерви у последњих пет година, Влада и централна банка донеле одлуку о томе да целокупан дуг који Србија има према ММФ-у, а који доспева у наредних пет година, буде враћен у једној години.
Он је додао да је 500 милиона евра већ враћено, док ће преосталих 500 милиона бити исплаћено овој међународној финансијској институцији до 1. маја наредне године, чиме ће се Србија и потпуно раздужити према ММФ-у.
Према његовим речима, Србији више није потребна она врста аранжмана са ММФ-ом коју је имала првих неколико година транзиције када је требало ићи са тешким и болним реформама које су биле нужне, а оно што је основна улога ММФ-а, као што је инсистирање на мерама које доводе до дугорочне макроекономске стабилности, код нас је већ спроведено. Када је реч о ставу ММФ-а према ефектима Националног инвестиционог плана на јавну потрошњу и инфлацију, Динкић је изнео мишљење да је успео да их убеди у то да овај план инвестиција неће условити повећање цена, али и додао да је њихова улога да увек упозоравају на опрез.
Нису они против Националног инвестиционог плана, већ се само плаше његовог обима. Подржавају овај програм инвестиција и једино упозоравају на то да би, можда, 1,6 милијарди евра могао бити превелик износ, а онда када не знају какви ће бити ефекти, они упозоре јер су институција таквог типа, објаснио је Динкић.
Министар финансија је, говорећи о томе шта је ову годину у економском смислу учинило бољом од претходних, оценио да су велике иностране мултинационалне компаније помогле Србији да повећа извоз, а да је, с друге стране, приватизација помогла да се повећа ефикасност привреде.
Међутим, оно у шта верујем јесте да је већи ниво запослености истински могућ само кроз потпуно нове, гринфилд инвестиције и кроз развој малих и средњих предузећа. Велике компаније имају модерну технологију и запошљавају много људи, али мислим да је сада кључно да кренемо да стимулишемо мала и средња предузећа, закључио је Динкић.
Он је додао да је 500 милиона евра већ враћено, док ће преосталих 500 милиона бити исплаћено овој међународној финансијској институцији до 1. маја наредне године, чиме ће се Србија и потпуно раздужити према ММФ-у.
Према његовим речима, Србији више није потребна она врста аранжмана са ММФ-ом коју је имала првих неколико година транзиције када је требало ићи са тешким и болним реформама које су биле нужне, а оно што је основна улога ММФ-а, као што је инсистирање на мерама које доводе до дугорочне макроекономске стабилности, код нас је већ спроведено. Када је реч о ставу ММФ-а према ефектима Националног инвестиционог плана на јавну потрошњу и инфлацију, Динкић је изнео мишљење да је успео да их убеди у то да овај план инвестиција неће условити повећање цена, али и додао да је њихова улога да увек упозоравају на опрез.
Нису они против Националног инвестиционог плана, већ се само плаше његовог обима. Подржавају овај програм инвестиција и једино упозоравају на то да би, можда, 1,6 милијарди евра могао бити превелик износ, а онда када не знају какви ће бити ефекти, они упозоре јер су институција таквог типа, објаснио је Динкић.
Министар финансија је, говорећи о томе шта је ову годину у економском смислу учинило бољом од претходних, оценио да су велике иностране мултинационалне компаније помогле Србији да повећа извоз, а да је, с друге стране, приватизација помогла да се повећа ефикасност привреде.
Међутим, оно у шта верујем јесте да је већи ниво запослености истински могућ само кроз потпуно нове, гринфилд инвестиције и кроз развој малих и средњих предузећа. Велике компаније имају модерну технологију и запошљавају много људи, али мислим да је сада кључно да кренемо да стимулишемо мала и средња предузећа, закључио је Динкић.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација