Јоксимовић je, на скупу „Нови европски оквир сагледавања политике регионалног развоја у Републици Србији“, нагласила да један од примера таквог стратешког опредељења јесте и почетак пројекта модернизације пруге Београд–Ниш.
Ефекти такве политке најбоље су могли да се виде јуче током посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Србији када је означен почетак модернизације и ревитализације железничког Коридора 10, рекла је Јоксимовић.
Према њеним речима, пројекат ревитализације и модернизације пруге био је најбољи начин сажимања више аспеката нове методологије и финансијских инструмента.
Са једне стране железнички саобраћај посебно је подржан у Европи и тек ће бити, као најчистији и најбезбеднији за човека и као најефикаснији за путинике и транспорт робе, рекла је министарка и нагласила да је тај пројекат, који има значај и за целу Европу, иницирала Србија.
Она је подсетила на то да је деоница вредна 60 милиона евра - 45 милиона ће ићи из гранта, а остатак ће Србија суфинасирати.
Министарка је нагласила да су на примеру тог значајног пројекта спојени кластери 4 и 5 у преговорима са ЕУ, односно зелена агенда и кохезија.
Пројекат ревитализације и модернизације пруге за нас има трећу димензију - подржава унутрашњи регионални развој, модернизована железница ревитализоваће читав део Србије кроз који пролази Коридор 10 и учинити га интересантнијим и за инвестиције и за иновационе хабове, млади ће моћи брже и јефтиније да стигну до посла ако не раде у свом месту, рекла је министарка.
Јоксимовић је нагласила да је Србија 2015. и 2016. године имала веома висок ниво реализације пројеката из претприступних фондова, чак и 99,9 одсто, јер је на време успоставила механизме.
Она је нагласила да је важно да имамо одрживу, јасно уоквирену, кровну политку одрживог регионалног развоја Србије.
Све то покреће и домаћи регионални развој. Морамо да будемо спремни и инситуционално опремљени да, када постанемо чланица за пет или шест година, пратимо шта се дешава у кохезионој политици ЕУ и развијамо инстурменте, да бисмо могли да апсорбујемо много већа средстава која су доступна чланицама, рекла је она.
Министарка је на скупу изразила задовољство резултатима најновијег истраживања јавног мњења које показује да 45 одсто грађана Србије зна да је ЕУ највећи донатор, и што их 50 одсто зна барем један пројекат који се у Србији финансира средствима из ЕУ.
Јоксимовић је изразила и уверење да ће се у најскорије време приступити и припреми важног закона о кохезионој политици, а на чему Министарство за европске интерације ради.
То је тесно везано за Закон о регионалном развоју из 2009. године који је прилично застарео, па законодавни оквири морају да се прилагоде и нашем напретку у процесу приступања Унији, истакла је Јоксимовић.