Селаковић је, на 21. београдском економском форуму рекао да наши пријатељи из Брисела треба да разумеју да ми нисмо у сличној ситуцији као што су биле Малта, Кипар, Пољска, Чешка, Словачка и друге землље, које су имале тачно прописане предуслове и датум придруживања, односно које су знале када ће ући у ЕУ.
У нашем случају се методологија променила и ми смо то прихватили. Такође, нема више коначне листа услова већ имамо померајућу мету и када испинимо услове имамо нове услове, а немамо ни тачан датум приступања, рекао је Селаковић, на панелу посвећеном промени односа снага у јужној Европи.
Он је оценио да је та ситуација као када трчите маратон, а онда када стигнете до циља вама кажу да треба да трчите још десетак километара да бисте завршили трку, па се поставља питање да ли можете толико још да трчите.
Србија је, како је истакао, ипак показала да може, али да сви очекују да то што је до сада урађено буде вредновано на прави начин.
Министар је, говорећи о промени односа снага у јужној Европи истакао да је то шири простор од Балкана, јер обухвата и цео медитерански басен, и да се мењају односи моћи и снаге при чему земље које имају највише становника имају и највећу перспективу у будућности, што показује да је демографски фактор најважнији у тим односима.
Селаковић је нагласио да је уверен у то да је будућност у регионалним интеграцијама и мултилатералној сарадњи и форматима, указавши на то да је Западни Балкан од 2014. до 2020. године по БДП-у порастао за око 28 процената.
На тој територији дошло је до значајног повећања БДП, а када је реч о Србији, он је више него значајан, јер са 36 милијарди евра долазимо ове године на више од 50 милијарди, при чему потенцијал још није искоришћен. Пројекција је да иницијатива Отворени Балкан може да доведе до раста БДП у региону и то два одсто, што је велики неискоришћени потенција, истакао је Селаковић.
Он је поручио да иницијатива Отворени Балкан није алтернатива европским интеграцијама већ показатељ добре воље да не желимо да губимо време док ЕУ не доживи унутрашњу консолидацију и не покаже много већу политичку спремност да се бави својоим проширењем и да прихвати нас који смо остали као једна врста острва.
Свима су пуне пуне уши економске рецесије, док нико о демографској рецесији не говори, иако је демографија оно што ствара економију и исписује историју, нагласио је министар.
Према његовим речима, Србија је сувише мала да би се бавила великим регионалним темама, а добар одговор на нарастајуће изазове у широм региону свакако јесте боља регионална сарадња.
ЕУ треба на одговарајући начин да вреднује оно што је Србија урадила и да се то узима у обзир приликом доношења одлука, рекао је он и нагласио да о напретку у владавини права довори и чињеница да је Србија 2020. привукла 61 одсто свих инвестиција у региону Западног Балкана.