Изложба „Србија и Света Столица 1878–1914“, поводом 100 година од успостављања дипломатских односа Краљевине СХС и Свете Столице, отворена је вечерас у Државном архиву Србије.
Изложба „Србија и Света Столица 1878–1914“, поводом 100 година од успостављања дипломатских односа Краљевине СХС и Свете Столице, отворена је вечерас у Државном архиву Србије.
Представник Министарства спољних послова Владе Републике Србије Владимир Марић прочитао је поруку министра Николе Селаковића, у којој је наведено да је Србија од почетка нововековне државности настојала да са Ватиканом успостави ефикасну комуникацију како би се однос међу хришћанима решавао на миран и, у складу са напредним српским уставотворним решењима из 19. века, модеран начин.
Министар је подсетио на то да прича о 100-годишњици односа није увек била прича о успеху, али је недвосмислена потврда константне жеље Србије да се међу православцима и римокатолицима Балкана изграде темељи стабилних и братских односа који не би почивали на "нарцизму малих разлика", већ на припадности заједничкој хришћанској породици и вредностима.
Он је нагласио да ће Србија наставити да са Светом Столицом гради односе засноване на поверењу и сарадњи и да свим грађанима римокатолицима гарантује верска права и слободе.
Такво је било наше опредељење у 19. веку, када је настајао Сретењски устав, а такво је и данас. Србија жели да буде узор када је реч о грађанским правима и слободама, поручио је Селаковић и изразио жељу да наредни век дипломатских односа Србије и Ватикана буде прожет свешћу о заједничким вредностима и интересима.
Министар је исказао захвалност Ватикану на разумевању за позицију Србије око Косова и Метохије.
Борећи се за очување територијалног интегритета и суверенитета, Србија инсистира на томе да је културно наслеђе на Космету не само српско, већ и хришћанске Европе и да ни по коју цену не сме да се препусти разорном плимском таласу нехришћанских и суштински неевропских идеологија и система вредности, наводи се у поруци.
Први секретар Апостолске нунцијатуре у Београду монсињор Симон-Петер Лукиамузи указао је на то да изложба, између осталог, представља мали део односа Србије и Свете Столице, који имају велики потенцијал, наводећи да ће поставка бити изложена и у Ватикану од 18. октобра, на Понтификалном латеранском универзитету у Риму.
Амбасадор Србије при Светој Столици Сима Аврамовић рекао је да изабрана архивска грађа пружа увид како у живот католичке заједнице у Србији, тако и у континуиране напоре истакнутијих српских државника на успостављању и развијању сарадње са Ватиканом.
Према његовим речима, изложба, чија поставка укључује и дипломатску преписку српских дипломата са папама Лавом XIII, Пијем X и Бенедиктом XV, представља развој односа између Србије и Ватикана и значајан део наше историје, који, иако говори о прошлости, трасира путеве ка будућности.
Изложба говори о другачијој Србији од оне какву замишљамо у 19. веку, која нам показује колико је она била на правом путу и колико су бројни српски политичари још тада – од Јована Ристића, Илије Гарашанина, преко Андре Николића и Николе Пашића, били свесни важности добрих односа са Светом Столицом, нагласио је он.
Међу изложеним документима, како је навео, издвајају се и одлуке Александра Карађорђевића и Милоша Обреновића о новчаном помагању католичке цркве и оне који се односе на рад римокатоличких школа у Београду и Нишу.
На изложби, аутора Мирослава Перишића, Александра Марковића и Јелице Рељић, говорио је и директор Државног архива Србије Мирослав Перишић.