Селаковић је истакао да Србија сматра да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и даље неопходно, а да је, поред УНМИК-а, важно и присуство КФОР-а као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС-а због ангажмана у области владавине права.
Он је истакао да се Србија, као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.
Са индигнацијом одбацујемо све покушаје да се позивима на такозвани ''реципроцитет'' и ''признање'' заправо блокира дијалог и скрене пажња са чињенице да привремене институције самоуправе у Приштини не испуњавају споразуме и обавезе преузете у оквиру дијалога који се води под покровитељством Европске уније. Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума, указао је Селаковић.
Шеф српске дипломатије је нагласио да велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша - да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру Бриселског дијалога.
Наставља се, како је додао, са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у покрајини.
Он је подсетио на догађаје који не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК-а, али се на њих осврнуо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.
Према његовим речима, последњи је био насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, што је девети упад те врсте.
Селаковић је указао на то да сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу Косова и Метохије, и то се мора одмах зауставити.
Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности, истакао је министар.
Такође, шеф српске дипломатије је навео да је само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Јариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.
Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема, рекао је Селаковић.
Он је указао на то да се на некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може ефикасно реаговати позивањем "обе стране" на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници.
Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба, упозорио је Селаковић.
Министар је, такође, изразио забринутост и због најновијег увођење такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра.
Према његовим речима, повећање учесталости напада на Србе праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.
Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, додао је Селаковић.
Он је изразио уверење да ће таква ситуација подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК-а, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.
Селаковић је, такође, изразио наду да ће привремене институције самоуправе у Приштини - поред тога што покушавају да се промовишу у међународној јавности користећи трагичну судбину расељених из других крајева света - ипак по овом питању у наредном периоду начинити некакав помак, и да ће у реалности после 22 године коначно почети да стварају услове за повратак интерно расељених Срба и других неалбанаца.
Он је указао и на то да Србија, као и до сада, остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале.
Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе, закључио је Селаковић.