Зоран Стојковић
“Моја најискренија жеља је стварно независно правосуђе, у којем седе стручни, способни и поштени људи за ваљану примену закона и заштиту права грађана. А кад се ово постигне, посао министра правде у свему је само чиста техника, јер он треба једино да омогући да то све функционише” каже Стојковић за “Новости”.
Оцењујући да је сто дана довољан период за оцену рада Министарства правде, Зоран Стојковић објашњава да, оно што је у међувремену урађено, није тешко сабрати, јер је затечено стање било равно “нули“, па чак и испод ње. “Требало је, најпре, изменити основне законе о правосуђу, донети нове процесне законе и побољшати материјалну ситуацију у судовима. У том циљу је основан Републички савет за реформу правосуђа и формиране су све радне групе за израду главних прописа”.
Подугачак је списак донетих и припремљених прописа - од нацрта општег и посебног дела кривичног закона, Основног закона о адвокатури, Закона о малолетничкој делинквенцији, а у завршној фази је и израда Закона о парничном поступку и Закона о извршењу, указује министар Стојковић.
До краја године очекује се комлетирање сета закона о правосуђу, Закон о кривичном поступку, а у завршној фази је и Закон о извршењу кривичних санкција и Закон о мерама за заштиту сведока. До краја године, Стојковић очекује и израду новог Закона о прекршајима, а у припреми је и израда закона о нотеру, који би требало да ионако презапослене судове, растерети доброг дела управних послова.
О плановима за будући рад
“Нема више никакве исхитрености у послу. Сви нацрти закона већ су урађени, а они који долазе радиће се и уз помоћ ОЕБС-а и достављају се на мишљење и примедбе Савету Европе, после чега ће уследити и округли столови. Крајњи циљ је да се, што пре, на овом подручју приближимо Европи. Веома важно је да се судови растерете материје, која не представља класично судство, већ нагиње управним или прекршајним предметима. Овим би рад судова био бржи и ефикаснији”.
О досадашњим отпорима и где их очекује у будуће
“Највише их је било у структурама тужилаштва, а делимично и у судовима, и то најпре од стране кадрова који су доведени мимо валидних критеријума или су још зависни од ранијих структура власти, које су их поставиле. У судовима је, међутим, већина запослених спремна да се обрачуна са нерадом и корупцијом, што обећава да ће судови и тужилаштва стати на здраве темеље”.
О корупцији у правосуђу и њеном сузбијању
“Корупција у правосуђу постоји, али и жеља да се она сузбије. У то сам се лично уверио у бројним разговорима са судијама већине судова у Србији. Са наше стране, први корак био је формирање Надзорног одбора, као органа унутрашње контроле судова. Други корак је враћање председника судова у положај да буду само први међу једнакима у односу на остале судије, и да предузимају мере да рад суда буде што бољи. Доста је досадашњег њиховог положаја практичног старешине – менаџера”.