Лаловић је на завршном скупу Европске недеље безбедности и здравља на раду под називом "Процена ризика на радном месту" подсетио на то да је крајем прошле године донет Закон о безбедности на раду који на нов и модеран начин уређује ову област, уз напомену да је преостао тежи део посла, а то је доследно поштовање овог закона у пракси.
Он је додао да нас очекује усвајање националне политике безбедности и здравља на раду у Србији, као и доношење закона о осигурању запослених у случају повреда, чиме би требало да буде заокружена легислатива за уређење ове области.
Виши специјалиста за безбедност и здравље на раду Регионалне канцеларије Међународне организације рада за централну и југоисточну Европу Ени Рајс рекла је да је Европска недеља безбедности и здравља на раду пре свега посвећена младима јер се они највише повређују на раду.
Према њеним речима, млади људи нису склони несрећама и нису непажљиви већ немају искуства, нови су на послу и зато имају 50 одсто више шанси да се повреде на радном месту него њихове старије колеге.
Председник Уније послодаваца Србије Рато Нинковић оценио је да би се сваки послодавац морао едуковати јер нема оправдања за избегавање одговорности када неко погине на радном месту.
Он је указао на то да заштитна опрема најчешће завршава у ормарима, а да се послодавци о законским прописима информишу тек када се појаве инспектори, иако су дужни да се са овим прописима упознају у року од осам дана од њиховог доношења.
Помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике у Сектору инспекције рада Живка Ђурић напоменула је да се у области безбедности и заштите на раду процесуира мали број прекршајних пријава и додала да је од приближно 1.000 пријава у прошлој години процесуирано свега 12 одсто.