Ивана Дулић Марковић
Као што вам је познато, када је реч о пољопривреди, али и осталим гранама производње у нашем окружењу сви брзо и ефикасно раде, организују се, удружују се и осмишљено раде на освајању тржишта. Ми смо имали изузетну шансу кроз извоз шећера да покажемо да имамо једну добру ефикасну производњу, да унапредимо гајење једне профитабилне културе, да се изборимо за веће квоте једног дана, али смо шансу пропустили и плашим се да дефинитивно лаког приступа више нема. Невероватно је колико се напора у овој земљи улаже не да се производи, него да се превари систем. Само због тога што се тако брже зарађује. Морамо да се вратимо на рад, да размишљамо о томе како ћемо радом да зарадимо, а не "трговином" и разним малверзацијама, објашњава министар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Ивана Дулић-Марковић.
Приоритетни циљеви прошле, али и Владе чији сте ви члан је укључење у ЕУ. Шта је досад конкретно предузето на плану усаглашавања стандарда?
- То је огроман посао, али није све црно како на први поглед изгледа. Већ је усвојена одређена законска регулатива а припремамо закон о заштити биља и закон о ветерини, два велика сегмента на која Европа пуно полаже, а који се усклађују и који ће бити потпуно усклађени са директивама ЕУ. Такође нас очекује доношење великог броја прописа о квалитету, о сертификацији, од којих је већина тих прописа сада на нивоу државне заједнице - као што је Закон о стандардизацији који обухвата велики део пољопривреде. Успоставили смо сарадњу са Министарством за унутрашње-економске односе и настојаћемо да се ти прописи усагласе. Међутим, много тога је пропуштено, а сем знања, воље ентузијазма, ми немамо ништа друго да би убрзали тај процес развоја набоље.
Током последње деценије прошлог века пољопривредну производњу је обележио технолошки заостатак у односу на земље ЕУ, али и неке земље из најближег окружења. На који начин ће Министарство покушати да реши овај проблем који директно утиче на конкурентност наших производа?
- На решавању овог проблема се мора ангажовати неколико министарстава. Мислим да су се стекли услови за промену кредитне политике банака када су у питању кредити за постицај пољопривредне производње. Набавка нове механизације и опреме изискује велика средства због чега је неопходно да банке ускладе каматне стопе са онима које важе у земљама ЕУ. Истовремено финансијска и кредитна политика су директно условљени политичком стабилношћу. Ипак верујем да смо направили велики корак напред. Направљен је програм кредитирања пољопривредне производње из буџетских средстава. На располагање регистрованим пољопривредним газдинствима ове године за краткорочне и дугорочне кредите биће обезбеђено 3,7 милиона динара.
У току је акција везана за регистрацију пољопривредних газдинстава.
- Системом регистрације пољопривредних газдинстава добијамо тачне податке о томе ко су произвођачи и шта производе. Акција је добровољна и без икаквих условљавања, с тим што регистровани произвођачи имају право да отворе наменски рачун код банке која је вољна да подржи програм Министарства. Наша идеја је била да кроз овај програм покушамо да банке усмеримо на пољопривреду а произвођаче да по новац оду у банку а не у Министарство. У протеклом периоду само је Прокредит банка дала 20 милиона евра за пољопривреднике. Међутим, потребе су знатно веће, по нашим проценама од 0,5 до милијарду евра годишње. Очекујем да ће овај програм дати добре резултате, као и да ћемо идуће године имати више новца за овај фонд и то захваљујући иностраним инвестиционим фондовима.
Много критика се односи на увоз пољопривредних производа.
- Задатак нам је да убедимо наше произвођаче да производе боље и јефтиније. Свесна сам тога да не полазимо са истих основа у поређењу са окружењем, али ћемо на граници, контролом квалитета, покушати да заштитимо домаћу производњу. Наши произвођачи су угрожени јефтинијом производњом из увоза. Истина је и то да нашим произвођачима недостаје систем тржишних информација. Тај информациони систем желимо да успоставимо преко наших пољопривредних служби како би могли да добију податке о ценама, да буду обавештени шта производе Македонци, Хрвати, Мађари... како би пронашли "своје место под сунцем".
Уобичајена теза је да Србија има изузетне пољопривредне потенцијале. Да ли ова констатација одговара реалном стању?
- Немамо изузетне потенцијале, нити смо по било чему изузетни, осим што изузетно лепо мислимо о себи. Мислим да смо нарочито лоши у људским потенцијалима и да нам недостаје знање на свим нивоима. Верујем кад бисмо променили начин размишљања, кад бисмо били одговорнији и мање умишљени да би нам онда потенцијали које имамо и у пољопривреди били реалнији.