Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је Предлог закона о изменама Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину резултат изузетних економских достигнућа у овој години, што је довело до 183 милијарде динара (1,5 милијарди евра) већих прихода у буџету у првих девет месеци ове године.
П:
О:
Читај ми
Ребаланс буџета усмерен на подизање животног стандарда
Београд,
26. октобар 2021.
Мали је, образлажући поменути документ у Скупштини Србије, навео да је то министарство желело да кроз овај ребаланс буџета на прави начин расподели тај новац и усмери га на оно што су приоритети Владе Србије.
Ребаланс и његова структура улагања усмерени су ка капиталним инвестицијама, подизању атрактивности наше економије и животног стандарда грађана, рекао је министар, додавши да се такав приступ у планирању економске политике показао исправним и успешним.
Према његовим речима, никада већа улагања у капиталне пројекте, као и подршка привреди и грађанима, довели су до тога да ће Србија ове године имати привредни раст од седам процената.
Ако се узме у обзир прошлогодишњи пад привреде од свега -0,9 одсто, то нас сврстава међу прве три најуспешније економије у Европи које су се избориле на економском и здравственом плану у условима пандемије коронавируса, истакао је он.
Министар је рекао да ћемо ову годину, највероватније, завршити са дефицитом од свега 4,9 одсто, што је знатно мање од планираних 6,9 одсто, при чему удео јавног дуга у укупном БДП-у земље неће премашити 58,2 одсто.
Он је, говорећи о оствареним приходима у овој години, прецизирао да је порез на доходак већи за 4,5 милијарди динара од планираних, док је приход од пореза на добит правних лица виши за 43,9 милијарди динара у односу на априлску пројекцију.
Такође, како је навео, порез на додату вредност већи је за 53,7 милијарди динара, приходи од царина за 2,5 милијарди динара, док су приходи од акциза за 6,4 милијарде динара већи од пројектованих.
Ови подаци указују на то да нам се економија опоравља много брже од планираног, да је отпорна на кризу и да су пакети подршке прошле и ове године били оправдани и циљани на прави начин, како би обезбедили макроекономску стабилност, очување радних места и производних капацитета, нагласио је Мали.
Министар је објаснио да је основа наше економске политике усмерена ка вишим стопама раста заснована на никад већим капиталним инвестицијама, пре свега у грађевинску, али и остале индустрије.
Према његовим речима, ребалансом је за капиталне инвестиције издвојено на нивоу опште државе приближно 478 милијарди динара, односно 7,8 одсто БДП-а.
Мали је рекао да су овим ребалансом обезбеђена додатна средства за изградњу Моравског коридора, деоницу Нови Београд–Сурчин, Дунавску магистралу, изградњу обилазница око Лознице, Горњег Милановца, Ужица и тунел код Кадињаче, као и средства за почетак изградње метроа у Београду.
Према његовим речима, план је да изградња прве линије метроа почне до краја новембра ове године, што је још једно обећање грађанима које ће бити испоштовано.
Он је, говорећи о улагањима у здравство, истакао да су ребалансом опредељена средства за изградњу фабрике вакцина, напоменувши да ће Србија бити прва држава у региону која ће имати своју фабрику вакцина.
Мали је нагласио да ће нам то обезбедити здравствени суверенитет јер ћемо сами производити вакцине, али и дати прилику да помажемо другима, ако се за тим укаже потреба.
Министар је указао на то да је издвојен и новац за даље опремање Клиничког центра у Београду, као и за нове пројекте из области здравства, као што су радови на реконструкцији осам домова здравља – у Гроцкој, Гаџином Хану, Лапову, Лозници, Медвеђи, Рачи, Сомбору и на Чукарици.
Он је навео и да су додатно обезбеђене 3,3 милијарде динара за пројекте у области екологије, и додао да се у буџету већ налазе пројекти за изградњу канализационе мреже и фабрика за пречишћавање отпадних вода у бројним локалним самоуправама.
Према његовим речима, ребалансом је предвиђено додатних 2,7 милијарди динара за пољопривреду, чиме предвиђена укупна издвајања за ту област достижу 60,3 милијарде динара.
Истовремено, ребалансом су предвиђена и додатна издвајања за спорт – за завршетак радова на мултифункционалној дворани у Кошутњаку, предочио је Мали, подсетивши на то да је Србија организатор светских првенстава у рвању, атлетици и шаху у 2022. години.
Такође, издвојена су и средства за финализацију споразума са Америчком међународном развојном финансијском корпорацијом (DFC), што треба да резултира тиме да се на располагању привреди Србије нађе 400 милиона долара, прецизирао је министар.
Он је најавио и да ће се наредних дана пред посланицима наћи и буџет за 2022. годину, који предвиђа дефицит до три одсто у 2022. години, што ће нам помоћи да удео јавног дуга у БДП-у буде још мањи, односно да се спусти са 58,2 на 55,5 одсто.
Мали се осврнуо и на успех у одржавању животног стандарда становништва, наводећи да је просечна плата у августу ове године износила 64.639 динара, при чему ће, према пројекцији Министарства финансија, у децембру ове године она износити 618 евра.
Упркос пандемији, на путу смо да достигнемо циљ да до децембра 2025. године просечна плата буде 900 евра, а просечна пензија између 420 и 430 евра, навео је Мали, нагласивши да су и ребаланс буџета и целокупна економска политика усмерени на подизање животног стандарда грађана из месеца у месец.
Министар је рекао да је вредност досадашња три пакета помоћи осам милијарди евра и да су, захваљујући њима, очувани производни капацитети и да није било масовних отпуштања и затварања фабрика.
Према његовим речима, показано је колико је земља јака и колико су наше финансије стабилне и да имамо новца да помогнемо нашој привреди.
Мали је навео податак да је у протеклих неколико година отворено више од 250 фабрика, као и да је у првих осам месеци ове године у Србију пристигло 2,6 милијарди евра бруто страних инвестиција, што је за 52 одсто више у односу на исти период прошле године.
Србија је тако показала колика је кредибилна и атрактивна инвестициона дестинација у време кризе, оценио је Мали и додао да је ребалансом предвиђена и исплата додатних 20 евра помоћи грађанима у децембру, за шта се пријаве отварају 15.новембра.
Он је објаснио да за ту помоћ неће морати да се пријављују грађани који су се пријавили за 30 евра добијених у мају, прецизиравши да се пријаве отварају за оне који су од априла постали пунолетни, добили пребивалиште и важећу личну карту.
Како је додао, моћи ће да се пријаве и они који се нису пријавили у мају, а сада желе и испуњавају услове.
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто
-
Блаце, 23. август 2024.У Блацу отворена привредно-туристичка манифестација „Дани...
-
Београд, 23. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана