Иванчић је, поводом појединих коментара у јавности о Нацрту закона o учешћу цивила у мировним мисијама ван граница Републике Србије, истакла да је у питању документ који предвиђа да, поред учешћа припадника Војске Србије и МУП-а, представници цивилног сектора добију могућност учешћа у цивилним мисијама и операцијама Организације уједињених нација (ОУН), Европске уније и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Она је нагласила да су у вишегодишњи процес рада на стварању институционалних капацитета за слање цивила у међународне мисије и операције укључени други ресори, представници цивилног друштва, као и организације и експерти из других држава.
С обзиром на то да се мировне мисије успостављају у ризичним и постконфликтним подручјима, за учешће у таквом окружењу неопходна је обука, као и висок ниво знања и вештина, објаснила је в.д. помоћника министра.
Према њеним речима, Нацрт закона, између осталог, регулише упућивање (secondment) на стручна радна места у мисијама за које је потребна подршка државе, као и критеријуме за селекцију кандидата.
Иванчић је указала на то да услове и критеријуме за радна места у мисијама одређује појединачна мисија на терену (нпр. ОУН, ЕУ или ОЕБС, додавши да је стручна квалификованост кандидата основни предуслов за упућивање.
Нацрт предвиђа, како је прецизирала, да се кандидати пријављују на јавни конкурс, а да селекцију за обуку врши Комисија Министарства спољних послова, док коначну одлуку о одабиру кандидата доноси међународна организација за које се лице кандидује.
Према њеним речима, због тога кандидати који не поседују тражени ниво стручности немају никакву шансу да буду прихваћени, како од Комисије, тако и од појединачне међународне организације.
Она је напоменула да трошкове учешћа у већини случајева сносе међународне организације које расписују конкурс, док Србија само препоручује кандидате.
По усвајању закона и пратећих подзаконских аката, Министарство ће започети рад на изради базе података експерата, који испуњавају стручне услове и прошли су одговарајуће обуке, рекла је Иванчић, нагласивши у том контексту да не постоје никакве тајне листе кандидата.
Према њеним речима, приликом израде Нацрта закона, а на основу анализе компаративне нормативне праксе других држава, МСП се определио за инклузиван приступ, који ће омогућити учешће у мировним мисијама широком кругу лица, укључујући представнике цивилног друштва, академске експерте, пензионисана лица са специфичним знањима, као и представнике јавног сектора.
Она је предочила да Нацрт закона предвиђа да се одлука о упућивању конкретног лица у појединачну мисију врши на основу процене безбедносних ризика, националних интереса и спољнополитичких приоритета Србије, истакавши да је у највишем интересу наше земље да држављанима који се упућују у мисије не буде угрожена безбедност.
МСП је, како је навела, уважио многе предлоге који су изнети током јавне расправе, укључујући и сугестије представника цивилног друштва и појединачних експерата, што је унето и у Извештај о јавној расправи.
Иванчић је рекла да се поменути извештај може наћи на интернет презентацији МСП, закључивши да су ови предлози значајно допринели томе да се унапреди квалитет нормативних решења Нацрта закона.