Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић истакао је данас да је Нацртом закона о буџету за 2022. годину за образовање предвиђено 252,8 милијарди динара, што је увећање од пет одсто у односу на ребаланс из октобра ове године.
П:
О:
Читај ми
Буџетом за 2022. предвиђена већа издвајања за образовање
Београд,
2. новембар 2021.
Станивуковић је, на седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања, прецизирао да је ове године за образовање опредељено 240,8 милијарди динара, док је Нацртом закона о буџету за наредну годину планирано 252,8, што представља повећање од 12 милијарди динара.
Он је навео да су сва давања за реформски процес у области образовања обухваћене посебним документом „Средњорочни план расхода сектора образовања (МТЕФ)“.
Државни секретар је истакао да су реформе у области образовања као приоритетне препознате и у Програму економских реформи, који представља најважнији стратешки документ Владе у координацији економских политика унутар наше земље, региона и са ЕУ, у претходним циклусима.
У нацрту ЕРП за период од 2022. до 2024. године три структурне реформе се односе на област образовања, и то Успостављање оквира за увођење Гаранција за младе у Републици Србији, Квалификације оријентисане према потребама тржишта рада и Дигитализација система образовања и увођење јединственог информационог система образовања, појаснио је Станивуковић.
Он је пренео да Министарство финансија има веома добру сарадњу са свим надлежним институцијама укљученим у коришћење инструмента секторске буџетске подршке (SBS), који смо до сада користили из ИПА 2015 за реформу јавне управе и ИПА 2016 за интегрисано управљање границом и образовање.
Станивуковић је навео да је ово министарство надлежно за испуњење три од четири општа предуслова за коришћење секторске буџетске подршке, као инструмената ИПА, а то су макроекономска стабилност, транспарентност буџета и реформа управљања јавним финансијама.
Он је, говорећи о макроекономском окружењу, подсетио на то да је позитиван тренд започет 2015. године и да је настављен до данас, упркос пандемији коронавируса, што потврђују и важни макроекономски индикатори.
Према његовој оцени, то је омогућило да се држава успешно носи са глобалним изазовима, и то не само здравственим, већ и економским.
Државни секретар је, најавивши да се очекује да ће привредни раст ове године износити више од седам одсто, док је стопа незапослености на нивоу пре пандемије, нагласио да су добре прогнозе потврдили и ММФ, Светска банка и Европска комисија кроз последњи извештај о напретку, што је за нас посебно важно.
Такође, како је напоменуо, остварен је напредак у реформи Пореске управе, јачању управљања јавним финансијама, решавању питања државних предузећа и приватизацији највеће државне банке.
Предстоје нам даље, веома важне мере за борбу против сиве економије, пре свега е-фискализација на којој интензивно радимо, даља реформа Пореске управе и јачање корпоративног управљања јавним и државним предузећима, поручио је он.
Станивуковић је указао на то да смо посвећени наставку спровођења реформе јавних финансија, уз подсећање на то да је Влада у јуну ове године усвојила нови Програм реформе управљања јавним финансијама 2021–2025. године.
Аутор:
mfin.gov.rs
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто
-
Блаце, 23. август 2024.У Блацу отворена привредно-туристичка манифестација „Дани...
-
Београд, 23. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана