Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изразила је данас, на редовној пленарној седници Националног конвента о Европској унији, очекивање да ће, упркос изазовима због пандемије коронавируса и енергетске кризе, бити настављен економски раст Србије.
П:
О:
Читај ми
Велики значај спровођења реформи за економски раст
Београд,
5. новембар 2021.
Брнабић је истакла да ће реформе, пре свега у области владавине права, као и у области заштите животне средине и енергетске транзиције ка зеленој циркуларној економији, додатно утицати на економски развој.
Премијерка је, коментаришући економске критеријуме у Извештају Европске комисије и њихове оцене, навела да је већ уобичајено да је тај део Извештаја најпозитивнији.
То је природно, јер имамо прилично добре резултате у области економије, истакла је она и подсетила на то да је пад БДП-a у 2020. години био 0,9 одсто, а да ће ове године раст БДП-a бити најмање седам одсто.
Председница Владе је указала на то да је у буџету за 2022. годину, који ће се 23. новембра наћи у Скупштини Србије, планиран раст од 4,5 одсто.
Кумулативно имамо неке од најбољих резултата у читавој Европи, међутим имамо и много тога да надокнадимо. Колико год брзо трчали, морамо да трчимо још брже како бисмо остварили бољи квалитета живота грађана и надокнадили пропуштено, рекла је премијерка.
Брнабић је најавила да ће плате до краја године прећи износ од 600 евра, чиме ће се потврдити вођство у региону Западног Балкана, изразивши очекивање да ће наша земља по просечним платама престићи једну чланицу ЕУ.
То је додатна мотивација да наставимо да се такмичимо, нагласила је председница Владе, уз напомену да је донета одлука да се минимална зарада повећа за 9,4 одсто и да ће од 1. јануара следеће године износити 300 евра.
Она је предочила да ће економска и фискална политика за 2022. годину бити фокусирана на запошљавање младих, прецизиравши да је незапосленост те популације приближно 20 одсто.
Према њеној оцени, Влада мора да покуша да и на додатне начине стимулише запошљавање младих у Србији.
Када се погледају инвестиције које сада долазе у нашу земљу, као и начин на који се трансформише локална привреда, види се да је све већи обим инвестиција новчано, али са мање радне снаге, навела је премијерка.
Председница Владе је објаснила да то значи да су ти инвеститори технолошки напреднији, а да смо ми све мање препознати као земља јефтине радне снаге.
Брнабић је подсетила и на то да ће пензије од 1. јануара бити увећане за 5,5 одсто по швајцарској формули и додала да ће бити настављена сарадња са Међународним монетарним фондом.
Она је, говорећи о дијалогу који је Влада Србије остварила са Националним конвентом, истакла да је он сигурно један од разлога за позитиван или, како је навела, свакако много позитивнији Извештај ЕК о напретку.
Европска комисија је препознала намеру Владе да појача комуникацију са организацијама цивилног друштва, да ради фокусираније на реформама у области владавине права и да то чини на транспарентан начин, оценила је премијерка.
Она је, одговарајући на питања новинара, пренела да Влада разговара са једним инвеститором о куповини фабрике воде у Зрењанину и да сматра да су близу договора који би решио проблем пијаће воде у том граду.
Паралелно са тим, Влада хоће да уложи у цео водоводни систем у Зрењанину јер су цеви веома старе, указала је Брнабић и објаснила да бисмо без тога могли да имамо проблем, јер иако имамо квалитетну воду при изласку из фабрике, док дође до грађана неће бити истог квалитета, уколико не заменимо цеви.
Премијерка је оценила да је проблем са пијаћом водом у Зрењанину изузетно тешко решити, наводећи да градска управа није питала Владу како да реши проблем воде, те су ушли у јавнo-приватно партнерство, иако нису могли у том тренутку.
Према њеним речима, тада није постојао довољно јасан правни оквир да вам прочишћавање воде ради приватни партнер, па смо, како бисмо то омогућили, ушли у хитне измене закона и изабрали приватног партнера.
Брнабић је истакла да тај партнер није показао да је способан да Зрењанинцима испоручи квалитетну пијаћу воду, након чега је та фирма банкротирала, а фабрику за воду је практично преузела комерцијална банка која је финансирала ту фирму.
Држава је, како је истакла, могла да купи фабрику воде, али то није било решење проблема јер се не зна колико новца треба да се уложи да би прорадила.
Друга могућност је била да нађемо приватног партнера који је спреман да са банком настави тај пројекат и да Зрењанинци добију воду и то је оно што радимо последњих неколико месеци. Мислим да смо на прагу договора са једним инвеститором који има светске референце у тој области, поновила је премијерка.
Брнабић је подвукла да је Влада, када је реч о заштити животне средине, урадила све што је могла у датом тренутку, посебно када је реч о квалитету ваздуха.
Она је подсетила на то да је усвојен нови закон о обновљивим изворима енергије, којим је регулисано како се граде филтери за термоелектране, али и који предвиђа да у Србији први пут грађани сами могу да производе електричну енергију тако што ће уградити соларне панеле.
У оквиру овог законског решења први пут имамо и енергетски заштићеног купца за топлотну енергију. Направили смо такав правни оквир да људи којима је даљински централни систем грејања превише скуп и греју се на индивидуална ложишта, могу да се прикључе и буду енергетски заштићени купци, објаснила је премијерка.
Она је указала на то да сада закон даје простор да се индивидуална ложишта, као један од основних извора загађења поред термоелектрана, угасе, јер ће грађани имати интерес и сигурност да се прикључе на централно грејање.
Брнабић је, говорећи о дивљим депонијама којих у Србији има више од 3.500 и које су већински старије од шест деценија, истакла да је потребно решити и тај проблем како би се животна средина што мање загађивала.
У том смислу, она је поменула чишћење депоније Стањевине и тражење решења за депонију у Винчи.
Добар пример чишћења депонија је Винча, где радимо са међународним партнерима, рекла је председница Владе и навела да је Европска банка за обнову и развој изашла из пројекта јер је сматрала да постоји еколошки прихватљивије решење за Винчу.
Када чистите депоније, то значи да морате негде да одлажете тај отпад. То значи улагање у изградњу трансферних станица, изградњу и проширење санитарних депонија, као и рад на рециклажи, објаснила је она.
Брнабић је нагласила да је неприхватљиво да Београд нема ниједно постројење за пречишћавање отпадних вода, наводећи да у мало локалних самоуправа у Србији има постројења, као и да су оне грађена тако да је капацитет углавном много већи него што се тренутно искоришћава.
Председник Народне скупштине Ивица Дачић изразио је уверење да би до краја године Србији у преговорима са ЕУ требало да буду отворена два кластера, и то не само због препоруке ЕК, већ зато што је наша земља то заслужила због спроведених реформи.
Извештај је најпозитивнији у последњих неколико година, што нам даје за право да будемо задовољни оствареним, али и да се подсетимо на области где треба да наставимо са реформама, рекао је Дачић.
Он је исказао уверење да ће Устав бити промењен до краја мандата овог сазива Скупштине Србије, што би требало да допринесе позитивној оцени и у наредном Извештају ЕК.
Дачић је подсетио на то да је завршен међустраначки дијалог, додавши да је власт показала флексибилност и да се дошло до решења која ће омогућити спровођење избора.
Он је рекао да је Скупштина током претходних годину дана доносила и друге важне одлуке у областима за које је у Извештају означено да је остварен напредак.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић оценила је да Србија може да буде задовољна Извештајем ЕК о напретку у процесу евроинтеграција.
Јоксимовић је навела да је Извештај показао и да су ЕК и земље чланице прихватиле примену нове методологије, истакавши да су то учинили јер им је управо Србија својим радом то и омогућила.
Она је указала на то да се у тешким околностима изазова и криза изазваних пандемијом за читав свет и за нас може рећи да је остварен завидан напредак Србије.
Према њеним речима, додатни изазов са којима смо се суочили је транзициони период нове методологије који је трајао око годину и по дана.
Министарка је указала на то да Србија није користила пандемију коронавируса као изговор да смањи интензитет спровођења реформи.
Јоксимовић је рекла да је први корак био успостављање нових структура којима ће се обухватити и имплементирати критеријуми нове методологије, почевши од новог механизма вођења координације приступних преговора, редефинисања свих других структура и појачано политичко вођење процеса, посебно у домену политичких критеријумa и владавини права.
Она је нагласила да су се и премијерка и председник Србије укључили у део праћења и мониторинга у области владавине права, што је резултирало много ажурнијом и ентузијастичнијом акцијом свих административних капацитета.
Министарка је, говорећи о оцени политичких критеријума, навела да су све области означене са напретком, који је негде лимитиран.
Јоксимовић је рекла да има сазнања да је била идеја да се у делу правосуђа да и оцена доброг напретка, али да то није учињено јер није завршен процес уставних промена.
То не видим као проблем јер уставни амандмани су комплексан процес, нагласила је она и додала да није задовољна тиме што у Извештају у делу који се односи на превенцију корупције и посебно у одељку о испуњавању GRECO препорука, нису побројане све препоруке, којима су и Влада, али и све институције, приступиле.
-
Београд, 4. септембар 2024.Регионална сарадња и мир заједнички интерес земаља Западног...
-
Београд, 4. септембар 2024.Србија не заборавља дела монахиња манастира Свете Лидије
-
Београд, 4. септембар 2024.Вучевић честитао Драгану Ристићу злато на Параолимпијским...
-
Београд, 4. септембар 2024.Премијер упутио изразе саучешћа поводом смрти Боре Ђорђевића и...
-
Нови Пазар, 3. септембар 2024.Влада наставља са улагањима у Нови Пазар
-
Београд, 3. септембар 2024.Вучевић присуствовао отварању „Плаве дворане“
-
Београд, 3. септембар 2024.Премијер честитао српским параолимпијцима освајање медаља
-
Београд/Блед, 2. септембар 2024.Европски пут главни политички циљ Србије
-
Осечина, 1. септембар 2024.За државу важна реализација пројеката од локалног значаја
-
Београд, 1. септембар 2024.Вучевић честитао парастонотенисеркама Србије освајање сребрне...