П:
О:
Читај ми
Устав даје Влади Србије јасан став и уставни мандат о Космету
Београд,
6. новембар 2006.
Члан државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Томас Флајнер оценио је да нови Устав Србије утиче на преговоре о будућем решењу за Косово и Метохију на тај начин што Влада Србије сада има јасан став и уставни мандат да у свим преговорима Космет буде сматран саставним делом Србије.
Томас Флајнер
Аутор:
Фонет
Флајнер је у разговору за агенцију Фонет рекао да је ово од велике важности, да стари Устав није имао легитимност и да није обезбеђивао јаку аутономију за Косово и Метохију, а нови Устав сада то чини.
Зато мислим да би међународна заједница требало да призна да је српски народ прихватио нови Устав, истакао је Флајнер.
Он сматра да је очигледно да преговори и процес који је вођен до сада нису дали никакав резултат и додао да то није одговорност страна које преговарају.
Преговори морају бити настављени, објаснио је Флајнер, уз напомену да сада постаје јасно да се решење не може наметати и да међународна заједница мора пронаћи нови начин како би промовисала преговоре.
До сада нисмо могли ни по једном питању да дођемо до компромиса. Увек се криви српска страна да не прихвата компромис. Мировни преговарач мора да буде одговоран за процес, а садржај би требало да буде остављен странама у преговору, нагласио је Флајнер.
Према његовим речима, уколико међународна заједница прихвата да коначно решење за Космет мора бити договорено, потребно је да постоји сагласност обе стране.
Мислим да би се морала пролонгирати одлука о Косову и Метохији и после пролећа наредне године. Не мислим ни да ће до тог пролећа бити одлуке која се базира на консензусу, навео је Флајнер.
Такође, Флајнер је упозорио на то да међународна заједница није свесна историјске одговорности коју има према целом Балкану и подсетио на то да је Русија земља која са озбиљношћу гледа на овај преговарачки процес, која може искористити вето на одлуку Савета безбедности, уколико не може да убеди САД у своје моћи у Савету безбедности.
Косово и Метохија би, према Флајнеру, могло да буде случај који би имао ужасне последице по свет – могло би доћи до јачања сецесионистичких покрета, што би сукобе учинило бруталнијим, али би довело и до тога да ти покрети интернационализују своје питање како би им Савет безбедности дао независност.
Српска делегација је отворена за компромис, за решење које ће бити прихватљиво за све људе на терену. Ми покушавамо да нађемо решење за људе, да могу да живе с децом и да се избеглице врате, објаснио је Флајнер.
Упитан шта би Србија могла да учини уколико Косово и Метохија добије условну независност и земље почну једнострано да га признају, Флајнер је закључио да би се појединачним признавањем Космета створила анархија, јер је Савет безбедности у Резолуцији 1244 из 1999. године оставио клаузулу о суверенитету.
Друга последица овакве одлуке за покрајину тиче се Србије, пошто би она била под притиском да је земље уцењују по принципу "ако не прихватите тај и тај услов, признаћемо Косово". Мислим и надам се да је Савет безбедности свестан ове одговорности, а посебно Русија, напоменуо је Флајнер.
На питање да ли би страх од насиља косовских Албанаца, уколико се не испуне њихова очекивања, био аргумент у корист независности, Флајнер је одговорио да је то управо аргумент против независности.
Зато мислим да би међународна заједница требало да призна да је српски народ прихватио нови Устав, истакао је Флајнер.
Он сматра да је очигледно да преговори и процес који је вођен до сада нису дали никакав резултат и додао да то није одговорност страна које преговарају.
Преговори морају бити настављени, објаснио је Флајнер, уз напомену да сада постаје јасно да се решење не може наметати и да међународна заједница мора пронаћи нови начин како би промовисала преговоре.
До сада нисмо могли ни по једном питању да дођемо до компромиса. Увек се криви српска страна да не прихвата компромис. Мировни преговарач мора да буде одговоран за процес, а садржај би требало да буде остављен странама у преговору, нагласио је Флајнер.
Према његовим речима, уколико међународна заједница прихвата да коначно решење за Космет мора бити договорено, потребно је да постоји сагласност обе стране.
Мислим да би се морала пролонгирати одлука о Косову и Метохији и после пролећа наредне године. Не мислим ни да ће до тог пролећа бити одлуке која се базира на консензусу, навео је Флајнер.
Такође, Флајнер је упозорио на то да међународна заједница није свесна историјске одговорности коју има према целом Балкану и подсетио на то да је Русија земља која са озбиљношћу гледа на овај преговарачки процес, која може искористити вето на одлуку Савета безбедности, уколико не може да убеди САД у своје моћи у Савету безбедности.
Косово и Метохија би, према Флајнеру, могло да буде случај који би имао ужасне последице по свет – могло би доћи до јачања сецесионистичких покрета, што би сукобе учинило бруталнијим, али би довело и до тога да ти покрети интернационализују своје питање како би им Савет безбедности дао независност.
Српска делегација је отворена за компромис, за решење које ће бити прихватљиво за све људе на терену. Ми покушавамо да нађемо решење за људе, да могу да живе с децом и да се избеглице врате, објаснио је Флајнер.
Упитан шта би Србија могла да учини уколико Косово и Метохија добије условну независност и земље почну једнострано да га признају, Флајнер је закључио да би се појединачним признавањем Космета створила анархија, јер је Савет безбедности у Резолуцији 1244 из 1999. године оставио клаузулу о суверенитету.
Друга последица овакве одлуке за покрајину тиче се Србије, пошто би она била под притиском да је земље уцењују по принципу "ако не прихватите тај и тај услов, признаћемо Косово". Мислим и надам се да је Савет безбедности свестан ове одговорности, а посебно Русија, напоменуо је Флајнер.
На питање да ли би страх од насиља косовских Албанаца, уколико се не испуне њихова очекивања, био аргумент у корист независности, Флајнер је одговорио да је то управо аргумент против независности.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином