П:
О:
Читај ми
Представљен годишњи извештај о стању у сектору за мала и средња предузећа
Београд,
7. новембар 2006.
Директор Републичког завода за развој Србије Едвард Јакопин представио је данас на другој седници Савета за мала и средња предузећа и предузетништво годишњи извештај о стању у овом сектору.
Јакопин је том приликом истакао да је број запослених у сектору за мала и средња предузећа и предузетништво (МСПП) повећан за 8 одсто у односу на прошлу годину, као и да овај сектор остварује трећину укупног бруто друштвеног производа.
Према његовим речима, 70 одсто укупног профита остваре предузећа у трговини и прерађивачкој индустрији, од чега приближно две трећине отпада на фирме које се налазе на подручју Београда и Јужнобачког округа. Он је указао на то да је у извештајима Светске банке и ММФ-а наведено да је значајан напредак у овом сектору остварен приликом оснивања предузећа, скраћивањем броја дана увоза и извоза робе, као и код плаћања пореза.
Према извештају о стању МСПП-а, у Србији тренутно послује 276.695 фирми, од чега 72.284 мале, 2.452 средње фирме и 201.959 радњи, прецизирао је Јакопин и додао да је у овом сектору запослено 1,4 милиона људи.
Представник Народне банке Србије Зоран Тодоровић оценио је да мала и средња предузећа у Србији не користе у довољној мери кредитне линије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Владе Италије, које су им на распологању на рачуну код Народне банке Србије (НБС).
Тодоровић је прецизирао да је од ЕБРД-а добијено више од 16 милиона евра, од којих је још на распалогању приближно 7 милиона евра, док је од ЕИБ-а добијено 65 милиона евра, а до сада је пласирано свега 20 милиона евра.
Према његовим речима, слична ситуација је и са италијанском кредитном линијом јер се на рачуну налази још приближно 3,2 милиона евра старих кредита и 10 милиона евра нових кредита, при чему просечан износ узетог кредита износи 93.000 евра.
Истовремено, Тодоровић је подсетио на то да су каматне стопе за одобравање све три линије далеко повољније и објаснио да се овлашћене банке - Чачанска, Комерцијална, Цептер, Ерсте, ХВБ и Кулска банка - због веће каматне стопе и зараде опредељују да пласирају своја средства.
Он је наговестио да ће 16. новембра у Београду бити одржана четврта међународна конференција о малим и средњим предузећима и предузетништву ''Подстицање развоја МСПП-а - улога јавног сектора'', док се за наредну годину планира формирање истраживачког развојног опсерваторијума, који постоји и у свим већим земљама ЕУ.
Савет за МСПП формиран је одлуком Владе од 17. августа 2006. године с циљем да разматра, прати и анализира стање у овој области, даје предлоге, мишљења, иницијативе и стручна образложења у вези с креирањем и спровођењем политике подршке развоју малих и средњих предузећа и предузетништва и унапређењем услова за оснивање и пословање МСПП-а, као и да прати и иницира активности које се односе на сарадњу између министарстава, односно министарстава и других организација и институција.
Председник Савета је државни секретар Министарства науке и заштите животне средине Драган Повреновић, а чланови су државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Данило Голубовић, помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила Букумирић-Катић, помоћници министра привреде Петар Павловић и Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије Ненад Пенезић, председник Уније послодаваца Рато Нинковић, виши саветник у Министарству трговине, туризма и услуга Драган Ђурић и виши саветник у Министарству просвете и спорта Радован Живковић.
Према његовим речима, 70 одсто укупног профита остваре предузећа у трговини и прерађивачкој индустрији, од чега приближно две трећине отпада на фирме које се налазе на подручју Београда и Јужнобачког округа. Он је указао на то да је у извештајима Светске банке и ММФ-а наведено да је значајан напредак у овом сектору остварен приликом оснивања предузећа, скраћивањем броја дана увоза и извоза робе, као и код плаћања пореза.
Према извештају о стању МСПП-а, у Србији тренутно послује 276.695 фирми, од чега 72.284 мале, 2.452 средње фирме и 201.959 радњи, прецизирао је Јакопин и додао да је у овом сектору запослено 1,4 милиона људи.
Представник Народне банке Србије Зоран Тодоровић оценио је да мала и средња предузећа у Србији не користе у довољној мери кредитне линије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Владе Италије, које су им на распологању на рачуну код Народне банке Србије (НБС).
Тодоровић је прецизирао да је од ЕБРД-а добијено више од 16 милиона евра, од којих је још на распалогању приближно 7 милиона евра, док је од ЕИБ-а добијено 65 милиона евра, а до сада је пласирано свега 20 милиона евра.
Према његовим речима, слична ситуација је и са италијанском кредитном линијом јер се на рачуну налази још приближно 3,2 милиона евра старих кредита и 10 милиона евра нових кредита, при чему просечан износ узетог кредита износи 93.000 евра.
Истовремено, Тодоровић је подсетио на то да су каматне стопе за одобравање све три линије далеко повољније и објаснио да се овлашћене банке - Чачанска, Комерцијална, Цептер, Ерсте, ХВБ и Кулска банка - због веће каматне стопе и зараде опредељују да пласирају своја средства.
Он је наговестио да ће 16. новембра у Београду бити одржана четврта међународна конференција о малим и средњим предузећима и предузетништву ''Подстицање развоја МСПП-а - улога јавног сектора'', док се за наредну годину планира формирање истраживачког развојног опсерваторијума, који постоји и у свим већим земљама ЕУ.
Савет за МСПП формиран је одлуком Владе од 17. августа 2006. године с циљем да разматра, прати и анализира стање у овој области, даје предлоге, мишљења, иницијативе и стручна образложења у вези с креирањем и спровођењем политике подршке развоју малих и средњих предузећа и предузетништва и унапређењем услова за оснивање и пословање МСПП-а, као и да прати и иницира активности које се односе на сарадњу између министарстава, односно министарстава и других организација и институција.
Председник Савета је државни секретар Министарства науке и заштите животне средине Драган Повреновић, а чланови су државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Данило Голубовић, помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила Букумирић-Катић, помоћници министра привреде Петар Павловић и Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије Ненад Пенезић, председник Уније послодаваца Рато Нинковић, виши саветник у Министарству трговине, туризма и услуга Драган Ђурић и виши саветник у Министарству просвете и спорта Радован Живковић.
-
Београд, 31. август 2024.Српском народу више него икада потребно јединство
-
Београд/Сентандреја, 31. август 2024.Велики значај СПЦ у очувању културно-историјског наслеђа...
-
Београд, 31. август 2024.Све спремно за почетак школске године
-
Кула, 30. август 2024.Пројекти и активности усмерени ка економском оснаживању...
-
Осечина, 30. август 2024.Афирмисати шљиварство и чувати традицију везану за ово воће
-
Београд, 30. август 2024.Посвећеност расветљавању судбине несталих на простору бивше...
-
Београд, 30. август 2024.Посвећеност заштити права жена и њиховом економском оснаживању
-
Кула/Црвенка, 30. август 2024.Обезбеђени бесплатни уџбеници за прваке у Кули и Црвенки
-
Београд/Нукуалофа, 30. август 2024.Даље јачање свеукупних односа са пацифичким земљама
-
Београд, 29. август 2024.Размењено 12 потписаних докумената о сарадњи Србије и Француске у...